Филипљанима 2
1 Ако, дакле, има какве утехе у Христу, ако има каквог љубазног охрабрења, ако има какве духовне заједнице, ако има каквог унутрашњег саосећања и самилости, 2 испуните моју радост – па исто мислите имајући исту љубав, духовно повезани, мислима усмереним на једно. 3 Не чините ништа из надметања или из сујетног частољубља, него у понизности сматрајте један другога већим од себе, 4 не гледајте свако само на своје, него свако нека гледа на оно што се других тиче. 5 Имајте у себи исту мисао коју Христос Исус има; 6 он, који је у обличју Божијем, није сматрао као нешто приграбљено – то што је једнак Богу, 7 него је лишио самога себе, када је узео обличје слуге и постао сличан људима. И нашавши се у лику као човек 8 он је унизио самога себе и постао послушан до смрти, до смрти на крсту. 9 Зато га је и Бог преузвисио и даровао му име које је над сваким именом, 10 да се у име Исусово приклони свако колено оних који су на небу, и на земљи, и под земљом, 11 и да сваки језик исповеди да је Исус Христос Господ на славу Бога Оца. 12 Стога, драги моји, као што сте свагда били послушни, не само кад сам код вас, него сад још више у мом одсуству, градите своје спасење са страхом и трепетом. 13 Јер Бог је тај што чини у вама да желите и да делате – да му будете по вољи. 14 Све чините без гунђања и премишљања, 15 да будете беспрекорни и чисти, непорочна деца Божија усред поквареног и наопаког рода, међу којима светлите као звезде у свету, 16 чврсто држећи реч живота на моју хвалу за дан Христов, – да нисам узалуд трчао нити се узалуд трудио 17 Али ако се и као жртва изливам на жртву и службу ваше вере, радујем се и радујем се са свима вама. 18 А исто тако радујте се и ви и радујте се са мном. 19 А надам се у Господу Исусу да ћу вам убрзо послати Тимотеја, да се и ја расположим кад дознам како сте ви. 20 Јер немам ни једнога који је исте душе као он, који ће се искрено старати за ваше потребе. 21 Сви, наиме, траже своје, а не што је Христа Исуса. 22 А његову врсноћу познајете, да ми је као дете оцу послужио за еванђеље. 23 Овога, дакле, надам се да ћу послати одмах чим сагледам како стоје моје ствари. 24 А уздам се у Господу да ћу и сам убрзо доћи. 25 Нађох пак за потребно да вам пошаљем Епафродита, свога брата и сарадника, и саборца а вашег посланика који служи мојој потреби, 26 пошто је чезнуо за свима вама и било му је нелагодно што сте чули да је оболео. 27 И заиста је био болестан до смрти. Али Бог се смиловао на њега, не само на њега него и на мене, да ми не дође жалост на жалост. 28 Тако сам одлучио да га што пре пошаљем, да се опет обрадујете кад га видите, и ја да будем безбрижнији. 29 Примите га, дакле, у Господу са сваком радошћу и такве људе поштујте, 30 Јер је он ради Христова дела дошао до саме смрти, изложивши свој живот опасности, – да надокнади што ви нисте могли да ми учините.
Јован 3:1-2,4,9
1 А беше међу фарисејима човек по имену Никодим, старешина јудејски; 2 овај дође Исусу ноћу и рече му; рави, знамо да си ти као учитељ дошао од Бога; јер нико не може да чини ова чуда која ти чиниш ако Бог није с њим.
… 4 Рече му Никодим: како може човек да се роди кад је стар? Зар може по други пут да уђе у утробу своје мајке и да се роди?
… 9 Одговори Никодим и рече му: како може то бити?
Матеј 13:1-3,24,31
1 Онога дана Исус је изишао из куће и седео крај мора. 2 И окупи се око њега многи народ, тако да је он ушао у чамац и седео, а сав народ је стајао на обали. 3 И каза им много у причама говорећи:
… 24 Другу им причу изложи говорећи: царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви.
… 31 Другу им причу изложи говорећи: царство небеско је слично горушичином зрну, које човек узе и посеја на својој њиви;