Римски филозоф Целзо је такође оставио сведочанство о историјском Исусу. У другом веку нове ере, упркос свим законским притисцима и физичким прогонима, хришћанство се већ толико раширило Римским царством, да га се покушавало зауставити са филозофским обарањем хришћанских учења. Ту је предњачио Целзо, чије аргументе још и данас преузимају разно-разни критици хришћанства. У своме делу "Логос алетхес" (Истинска наука), Целзо се трудио да Исуса опише у што лошијем светлу и негира његово месијанство. Међутим, с тиме је само оставио врло драгоцене податке о историјском Исусу, чиме је својим идеолошким следбеницима срушио концепцију заговарања митолошког Христа.
Према Целзову писању Исус се родио у сиромашној јеврејској породици. Мајка му је била Марија, а отац Пантера. Због сиромаштва је морао поћи на рад у Египат, где је учио и магијске вештине. Након тога се вратио у Палестину и објавио себе као Бога, Сина Божјег и Месију. (Звучи ли вам ова прича познато? Да, ово још увек пуни трасх таблоиде.)
Даље, у свом спису, Целзо напада Исуса директно, те му се обраћа: "Какав Бог, какав Син Божји, кад га отац није могао спасити од казне, а сам није био у стању да је избегне. Не, твоје рођење, твоја дела, твој живот, показују да си само човек!" Онда, Целзо набраја једанаест Исусових апостола, те расправља о Исусовим чудима. Он их не искључује, али их тумачи као магијску а не као Божју силу. Исус је чудотворно лечио, умножио хлебове, чак и дизао мртве у живот, али, према њему, таква чудесна дела су чинили и многи други.
Занимљиво је да Целзо чак износи и неке Исусове телесне карактеристике, каквих нигде не налазимо у Библији:
"Кад би апсолутно било потребно да се дух Божји утелови у човечје тело, онда би за ту сврху требала послужити барем позната личност, здрав, леп, снажан, утицајан човек који има мелодичан глас и говорничку вештину. Немогуће је да се човек који је одређен да утелови божанске врлине и мудрост не разликује од мноштва својим посебним особинама. А Исус је био обичан човек као и сви други: као што ви тврдите, био је ситан растом, неугледном спољашношћу и није имао племенитости."
Целзо, такође, потврђује да је Исус био убијен. Он каже да је Исус дозволио да буде ухваћен, одведен пред суд, понижаван, исмејаван, бичеван од војника и на крају осуђен на срамну смрт на крсту.
Касније, када је увидео да не успева обезвредити хришћанску веру у Исуса Христа, Целзо мења тактику, те од оштрог нападача и увредљивог ругача постаје углађени дипломата, и пише:
"Нека нико не мисли да предлажем да хришћани треба да буду присиљавани да се одрекну своје вере и да обмањују власт привидном вером и лажним одступањем. Људи прожети узвишеном мишљу и тежњом да се приближе Богу са којим се осећају сродни, достојни су поштовања."
Целзо након тога предлаже хришћанима да буду помирљиви, и према римским боговима и према култу цара. Целзо тако износи компромисно решење да хришћани споља узму учешћа у римским обредима и приношењу жртава, а да и даље поред тога држе своју веру, и да тако буде постигнут мир.
Шта још додати. Целзо је наступао као непријатељ и "из петних жила" се трудио доказати како је хришћанство једна лоша религија. Његово непријатељство још јаче утврђује аргумент о историјском Исусу, а поред тога потврђује и записана Еванђеља – тј. учење Новог завета.