Матеј 13:1-53
1 Онога дана Исус је изишао из куће и седео крај мора. 2 И окупи се око њега многи народ, тако да је он ушао у чамац и седео, а сав народ је стајао на обали. 3 И каза им много у причама говорећи: 4 Гле, изиђе сејач да сеје. И када је сејао, једна зрна падоше крај пута, и птице дођоше и позобаше их. 5 Друга падоше на каменито тле, где немаху много земље, и одмах изникоше, јер немаху дубину земље. 6 А када сину сунце, сагоре их, и како немаху корена, осушише се. 7 Трећа падоше у трње, и нарасте трње и угуши их. 8 Четврта пак падоше на добру земљу и доношаху плод, једно по стотину, друго по шездесет, а треће по тридесет. 9 Ко има уши нека слуша. 10 И приступише ученици и рекоше му: зашто им говориш у причама? 11 А он им одговори и рече: вама је дано да сазнате тајне царства небескога, а њима није дано. 12 Јер који има, даће му се и обиловаће; а који нема, узеће му се и оно што има. 13 Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде и слушајући не чују нити разумеју. 14 И испуњава се на њима Исаијино пророштво које гласи: »Слушаћете и нећете разумети, гледаћете и нећете видети. 15 Јер је окорело срце овога народа, и ушима тешко чуше, и очи своје затворише, да како не виде очима и не чују ушима и срцем не разумеју и не обрате се, и излечим их«. 16 А ваше очи су блажене што гледају, и уши ваше што слушају. 17 Јер заиста вам кажем да су многи пророци и праведници зажелели да виде што ви гледате – и не видеше, и да чују што ви слушате – и не чуше. 18 Ви, дакле, чујте причу о сејачу. 19 Свакоме који слуша реч о царству – а не разуме – долази зли и отима што је посејано у његовом срцу; то је крај пута посејани. 20 А посејани на каменито тле, то је који реч слуша и одмах је с радошћу прима; 21 али нема корена у себи, него је несталан, па када настане невоља или гоњење због речи, одмах се саблажњава. 22 А посејани у трње, то је који реч слуша, но брига за овај свет и превара богатства гуши реч, те неплодан бива. 23 А посејани на добру земљу, то је који слуша реч и разуме, који и род рађа и доноси, један по стотину, други по шездесет, а трећи по тридесет. 24 Другу им причу изложи говорећи: царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. 25 Али када су људи спавали, дође његов непријатељ и посеја кукољ сред пшенице и оде. 26 А када усев изниче и род донесе, тада се показа и кукољ. 27 А домаћинове слуге приступише и рекоше му: господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуда дакле кукољ? 28 А он им рече: непријатељ је то учинио. Слуге му пак рекоше: хоћеш ли дакле да одемо и да га саберемо? 29 А он им рече: не, да не бисте скупљајући кукољ ишчупали заједно с њим и пшеницу. 30 Оставите нека обоје расту заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали, а пшеницу снесите у моју житницу. 31 Другу им причу изложи говорећи: царство небеско је слично горушичином зрну, које човек узе и посеја на својој њиви; 32 оно је додуше мање од свих семена, али када израсте, веће је од зеља и бива дрво, тако да птице небеске дођу и гнезде се на његовим гранама. 33 Другу причу им каза: царство небеско је слично квасцу, који жена узе и помеша у три сата брашна, док све не ускисну. 34 Све ово изговори Исус у причама народу, и без прича им ништа није говорио; 35 да се испуни што је рекао пророк: »Отворићу у причама уста своја, објавићу што је скривено од постанка света«. 36 Тада отпусти народ и оде кући. И приђоше му његови ученици говорећи: разјасни нам причу о кукољу на њиви. 37 А он одговори и рече: сејач доброг семена је Син човечији; 38 њива је свет; добро семе – то су синови царства; а кукољ су синови зла, 39 а непријатељ који га посеја јесте ђаво; жетва је крај света, а жетеоци су анђели. 40 Као што се кукољ скупља и ватром спаљује, тако ће бити и на свршетку света. 41 Послаће Син човечији своје анђеле, и покупиће из свога царства све саблазни и оне који чине безакоње, и бациће их у пећ огњену; 42 онде ће бити плач и шкргут зуба. 43 Тада ће праведници сијати као сунце у царству Оца свога. Ко има уши нека слуша. 44 Царство небеско је слично благу скривеном у пољу, које човек нађе и сакри, па од радости своје иде и продаје све што има, те купује ону њиву. 45 Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере. 46 А када нађе један скупоцени бисер, оде и прода све што има и купи га. 47 Царство небеско је опет слично мрежи баченој у море, која је захватила риба од сваке врсте. 48 Када се напуни, извукоше је на обалу и седоше, па скупише добре у посуде, а рђаве избацише. 49 Тако ће бити и на свршетку света: изићи ће анђели и оделиће зле од праведних, 50 и бациће их у пећ огњену; онде ће бити плач и шкргут зуба. 51 Јесте ли разумели све ово? Рекоше му: да. 52 А он им рече: зато је сваки књижевник, поучен за царство небеско, сличан домаћину који из своје ризнице износи ново и старо. 53 И када Исус сврши ове приче, оде оданде.
Лука 10:25-37
25 И гле, један учитељ закона уста да га куша и рече: учитељу, шта треба да учиним, па да наследим живот вечни? 26 А он му рече: шта је написано у закону? Како читаш? 27 А он одговори и рече: »Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мишљу својом«, и »љуби ближњега свога као самог себе«. 28 Рече му: право си одговорио; чини то па ћеш живети. 29 Он пак желећи да се оправда, рече Исусу: а ко је мој ближњи? 30 Исус прихвати и рече: један човек је силазио из Јерусалима у Јерихон и пао у руке разбојницима, који га свукоше, избише, оставише га напољу полумртва и одоше. 31 А случајно је тим путем силазио један свештеник, виде га и прође. 32 Исто тако и један левит дође на то место, па кад виде прође. 33 А неки Самарјанин путујући дође до њега и кад виде сажали се, 34 приђе, прели његове ране уљем и вином те их преви, па га посади на своје живинче, одведе га у гостионицу и постара се за њега. 35 Сутрадан извади два динара, даде их гостионичару и рече: побрини се за њега, и ако потрошиш што више, платићу ти приликом свога повратка. 36 Шта мислиш који је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке? 37 А он рече: онај који му је учинио милосрђе. Исус му пак рече: иди па чини и ти тако.
Матеј 20:1-16
1 Јер царство небеско је слично човеку домаћину који изиђе рано ујутро да најми раднике у свој виноград. 2 А кад се погоди са радницима по динар на дан, посла их у свој виноград. 3 И изишавши око трећега часа виде друге где стоје на тргу беспослени, 4 и онима рече: идите и ви у мој виноград, и што буде право даћу вам. 5 И они одоше. А када опет изиђе око шестога и деветога часа, учини исто тако. 6 И око једанаестога часа изишавши нађе друге где стоје и рече: што стојите овде цео дан беспослени? 7 Рекоше му: нико нас није најмио. Рече им: идите и ви у виноград. 8 А када наста вече, рече господар винограда своме управитељу: позови раднике и исплати их почевши од последњих до првих. 9 И када дођоше најмљени око једанаестога часа, примише по динар. 10 А када дођоше први, помислише да ће више примити, али и они примише по динар. 11 Примивши пак гунђаху против домаћина говорећи: 12 ови последњи одрадише један сат, па си их изједначио са нама који поднесмо тежину дана и жегу. 13 А он одговори једном од њих и рече: пријатељу не чиним ти неправду; зар се ниси погодио са мном по динар? 14 Узми своје па иди; а ја хоћу овом последњем да дам као и теби. 15 Или зар нисам слободан да чиним што хоћу са својим? Или је око твоје зло што сам ја добар? 16 Тако ће последњи бити први и први последњи.
Лука 13:18-21
18 Тада рече: на шта личи царство Божије и чиме ћу га упоредити? 19 Оно је слично горушичином зрну које човек узе и посеја у свом врту, те узрасте и поста велико дрво, па се птице небеске настанише на његовим гранама. 20 И опет рече: чиме ћу упоредити царство Божије? 21 Оно је слично квасцу који је жена узела и помешала у три сата брашна, док све није ускисло.
Лука 15
1 А сви цариници и грешници су се стално приближавали к њему да га слушају. 2 Фарисеји пак и књижевници гунђали су говорећи: овај прима грешнике и једе с њима. 3 Тада им каза ову причу: 4 ко од вас, кад има сто оваца и изгуби једну од њих, неће оставити деведесет и девет у пустињи – и не иде за изгубљеном док је не нађе? 5 И кад је нађе, ставља је на своја рамена радујући се, 6 па кад дође кући, сазива пријатеље и суседе и каже им: радујте се са мном, јер сам нашао своју изгубљену овцу. 7 Кажем вам: тако ће на небу бити већа радост због једног грешника који се каје, него ли због деведесет и девет праведника којима покајање није потребно. 8 Или, која жена, кад има десет драхми па једну драхму изгуби, не пали светиљку и не чисти кућу, и не тражи марљиво док је не нађе? 9 И кад је нађе, сазива пријатељице и суседе и каже: радујте се са мном, јер сам нашла драхму коју сам изгубила. 10 Тако се, кажем вам, радују Божији анђели због једног грешника који се каје. 11 И рече: један човек је имао два сина. 12 И млађи од њих рече оцу: оче, дај ми део имања који ми припада. И он им подели имање. 13 А после неколико дана млађи син покупи све, оде у далеку земљу, те потроши немилице онде сав свој иметак живећи распусно. 14 А кад је потрошио све, наста велика глад у оној земљи и он поче да оскудева. 15 Тако оде и приби се код једног грађанина оне земље, који га посла на своја поља да чува свиње. 16 И желео је да напуни свој стомак рошчићима које су свиње јеле, али му нико није давао. 17 А када је дошао к себи рече: колико најамника код мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде пропадам од глади. 18 Устаћу и отићи ћу свом оцу и рећи ћу му: оче, згрешио сам небу и теби, 19 нисам више достојан да се зовем твој син; прими ме као једног од својих најамника. 20 И уста, те дође свом оцу. А кад је још био далеко, угледа га његов отац и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби га. 21 А син му рече: оче, згрешио сам небу и теби, нисам више достојан да се зовем твој син. 22 Отац пак рече својим слугама: изнесите брзо најлепшу хаљину и обуците га, и дајте прстен на његову руку и обућу на ноге, 23 доведите и угојено теле, закољите, да једемо и да се веселимо, 24 јер је овај мој син био мртав и оживео је, био је изгубљен, али је нађен. И почеше да се веселе. 25 А његов старији син је био у пољу. Када је пак долазио и приближио се кући, чу свирку и играње, 26 те дозва једног од слугу и испитиваше шта је то. 27 А он му рече: дошао је твој брат и твој отац је заклао угојено теле, зато што га је здрава дочекао. 28 На то се он расрди и не хтеде ући. А његов отац изиђе и мољаше га. 29 Али он одговори оцу: види, служим ти толико година и никад нисам преступио твоје заповести, па ми никад ниси дао јаре да се провеселим са својим пријатељима. 30 А кад је дошао овај твој син који је расуо твоје имање с блудницама, заклао си му угојено теле. 31 Он му пак рече: дете, ти си увек са мном и све што је моје – твоје је; 32 али је требало да се веселимо и радујемо, зато што је овај твој брат био мртав и оживео је, и изгубљен је био и нађен је.
Матеј 22:1-14
1 И прозбори опет Исус и рече им у причама говорећи: 2 царство небеско је слично једном краљу који приреди свадбу своме сину. 3 И посла своје слуге да позову званице на свадбу, и не хтеше да дођу. 4 Опет посла друге слуге говорећи: реците званицама: ево, спремио сам ручак свој, јунци моји и храњеници су поклани, и све је спремно; дођите на свадбу. 5 А они не марише и одоше, један на њиву, а други у своју трговину; 6 остали пак ухватише његове слуге, злоставише их и убише. 7 А краљ се разгневи, посла своју војску и поби оне убице и град њихов спали. 8 Тада рече својим слугама: свадба је спремна, али званице не беху достојне; 9 идите дакле на раскршћа, и које год нађете позовите на свадбу. 10 И слуге оне изиђоше на путеве и скупише све које нађоше, зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију. 11 А када уђе краљ да види госте, угледа онде човека који није био обучен у свадбено рухо. 12 И рече му: пријатељу, како си ушао овамо без свадбеног руха? А он занеме. 13 Тада краљ рече слугама: свежите му руке и ноге и избаците га у крајњу таму; онде ће бити плач и шкргут зуба. 14 Јер су многи звани, али је мало изабраних.
Лука 16:1-13
1 А говорио је и ученицима: био је један богат човек који је имао управитеља имања, и овога су оптужили код њега да расипа његово имање. 2 Тада га дозва и рече му: шта то чујем о теби? Положи рачун о свом управљању, јер не можеш више управљати. 3 А управитељ рече у себи: шта да урадим, јер мој господар одузима од мене управу? Копати не могу, стид ме је да просим. 4 Знам шта ћу учинити, да би ме примили у своје куће када будем уклоњен са управе. 5 И позва дужнике свога господара, сваког појединачно, и рече првом: колико си дужан мом господару? 6 А он рече: сто вати уља. Рече му: узми своју обвезницу и одмах седи па напиши педесет. 7 Затим рече другом: а ти колико дугујеш? Он рече: сто кора пшенице. Рече му: узми своју обвезницу и напиши осамдесет. 8 И похвали господар неправичног управитеља, што је мудро учинио; јер су деца овога света према свом роду мудрија од синова светлости. 9 Па и ја вам кажем: начините себи пријатеље помоћу неправедног богатства, да би вас примили у вечне станове – кад оно нестане. 10 Ко је веран у најмањем – веран је у великом, а ко је неисправан у најмањем – неисправан је у великом. 11 Ако, дакле, нисте били верни у неправедном богатству, ко ће вам поверити истинито богатство. 12 И ако нисте били верни у туђем, ко ће вам дати ваше? 13 Ниједан слуга не може да служи два господара; јер, или ће једнога мрзети а другога љубити, или ће једном бити привржен а другога презирати. Не можете да служите Богу и мамону.