11.Јануар

Него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода и стадоше Га тражити… и не нашавши Га…
(Лука 2, 44-45)

Неописива живост пуни улице града Јерусалима. Велики Божији празник је завршен. Одједном су Јосиф и Марија установили да њихов дванаестогодишњи Исус није са њима! Сигурно је на путу са познаницима из Назарета! Рекао је Јосиф. И кренуше и они према Назарету. Када су срели групу путника из Назарета њихово прво питање је било: "Да ли је са вама Исус?" Какво разочарање! Није био са њима.

У биографији једног Божјег човека сам читао, како је у младости тражио Бога и мир за своје срце. Приликом једног недељног излета, пролазио је поред неке цркве, када су управо звонила звона. "Овде је сигурно група путника који су усмерени према небу" помислио је и ушао у цркву. Како је био разочаран, када је чуо како се двојица расправљају. Видео је неколико девојака, које су се смешкале и на тај начин желе да на себе скрену пажњу неколико младића. Певање је било јадно. "Овако певају искупљени?" помислио је. Када је чуо проповед, која је била мешавина побожних мисли и светске мудрости, тихо је изишао из цркве, јер тамо није могао да нађе Исуса.

Питамо се: Да ли су наше породице, круг наших пријатеља, наша заједница место, где је могућ сусрет са Исусом? Да ли смо Ијуди, код којих срце које тражи, може да нађе свог Спаситеља?

Читајмо поново прва поглавља из Дела апостолских, где је описано прво хришћанство. Тамо је свако могао да нађе Исуса. Тако би то требало да буде и код нас.

Господе Исусе! Волели би смо да си увек уз нас. Амин

 365 X ОН! – В. Б.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *