"А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше."
(Јн. 20,11)
Када се види некога замишљеног, каже се: "Један динар за мисли". И ја бих радо дао динар, када бих знао какве ли су мисли пролазиле кроз главу Марије Магдалене, када је плакала пред празним Исусовим гробом. Сигурно преплашене и очајне. Једна мисао сигурно није била међу њима: да је тај мртав Исус могао жив да изиђе из гроба. Оваква мисао није проникла у њено срце. Ни у срце било кога. То је необична ствар и за наше срце типично. Пре свог трпљења, Исус је често говорио својим ученицима: "Бићу заробљен, изруган и разапет. А трећег дана ћу васкрснути".
То једноставно није продрло у срце ученика иако су све Исусове речи памтили и са великом тачношћу су их касније преносили другима. Не! Да би могао да васкрсне, то није проникло ни у једно срце. Апостол Павле говори о Јеванђељу, да је то објављење, које "ни у срца људска није ушло". Тиме жели да каже, да га нико од људи није измислио. Ни данас још Исусово васкрсење не улази у људска срца. А Марија се уверила да је то стварност. Одједном је васкрснути Исус стајао пред њом. Сада је морала да прихвати нечувено. Исус живи То је чудотворна стварност. Јер никаква филозофија и никаква религија не могу да нам буду ослонац и утеха, када наступи озбиљност проблема, када осетимо у животу кризе, једино жив Спаситељ, Помоћник, Избавитељ, Пријатељ, који нам је на дохват руке.
Господе! Помози нам да схватимо оно, што нам се чини немогућим: да Ти живиш. Амин
365 X ОН! – В.Б.