И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
(Лука 18, 43)
Почело је тако, да је Исус Христ вратио вид слепом просјаку. То је велика ствар. Постоје хиљаде Ијуди, који ће сада да изјаве: За мене је Исус учинио нешто много веће, опростио ми је све моје грехе. Својом смрћу на крсту, учинио ме је дететом вечног Бога. Избавио ме је из моћи таме и пренео у своје краљевство. Да, то је нешто још веће.
Погледајмо сада слепог просјака, који је сада прогледао. Читамо о њему: "…и пође за Њим хвалећи Бога". Следити Исуса и радосно хвалити Бога – то дакле припада једно уз друго. Има хришћана, који у пуној озбиљности следе Исуса. Он је ипак жив и као таквог га можемо следити. Ови хришћани често остављају утисак, да је ходање Исусовим стопама тежак и напоран посао. На њима нема ни трага од "радости у Господу". Овде ипак нешто није усклађено. А опет постоји друга врста хришћана, чија су уста пуна хвале. А у њиховом животу многе ствари нису сређене. Никако на њима не препознајемо да следе Исуса, који је носио крст на Голготу – ради умирања. Ни овде то није усклађено. Ко истински иде за Исусом и хвали живог Бога за Његово спасење, тај је стварно закорачио у свет искупљења.
Господе! Помози нам да будемо прави хришћани, који су вођени твојим Светим Духом. Амин.