12.Јануар

И не нашавши Га вратише се у Јерусалим да Га траже.
(Лука 2, 45)

Приликом масовних сусрета често се дешава, да се деца изгубе у гужви и родитељи их траже. Дакле, није било ништа необично, што су Марија и Јосиф изгубили свог дванаестогодишњег Исуса у метежу великог празника у Јерусалиму. А ипак је то било нешто изузетно. Није се радило о ма ком детету, већ о Исусу. Погледајмо његове родитеље. Они су предслика хришћанског света "који посећује своје цркве и који има своја веровања." Они су посећивали храм, који је имао своје жртве и обреде а ипак усред свега тога су изгубили Исуса.

Тамо где су Ијуди изгубили Исуса, тамо су изгубили Божју милост и доброг Пастира који разуме Ијудске душе. Родитељи су тражили Исуса. Не зато, што им је био потребан. Мислили су да дете треба њих. Опет њих двоје личе на "хришћански свет". Људи предузимају свашта не би ли спасили хришћанство. Суштина је другачија. Урадићемо добро ако настојимо да устражимо Исуса свим силама. Он говори: "Ако ме будете тражили целим срцем, наћићете ме. Хоћемо да га тражимо не зато, што смо ми Њему потребни, већ зато што је Он потребан нама. Хоћемо да га тражимо, јер без Њега ћемо изгубити Бога, Божју милости и вечно спасење. Хоћемо да Га тражимо, јер Он је једини који опрашта грехе, даје нам мир са Богом и обнавља наше срце."

Господе Исусе! Захваљујем Ти, што нас већ одавно тражиш. Амин.

 365 X ОН! – В. Б.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *