И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
(Лука 18, 43)
Аутомобил је дуго стајао на хладноћи. Окренете стартер, мотор мирује. Секунде напетости! Како одахнете када мотор проради! Сада просто трчи сам од себе. То почетно паљење – то је оно најважније.
И у краљевству Божјем се често осећа потреба за тзв. почетним паљењем. То видимо и овде. Исус је поклонио вид слепом човеку, који је седео крај пута и просио. Пун велике радости почиње излечени слепи просјак да хвали Бога. Као да чујем његов глас како пева: "Хвали душо моја Бога, моћног краља…" Народ је то немо посматрао. Неки су били мрзовољни што Исус губи време са безначајним бедником, као да они нису у тој маси присутни. Други су били дирнути и питали се: "Какав је човек овај Исус?" Уз сва ова размишљања одјекне песма хвале, не звучи најлепше, али гласно и од срца. Људи у ужасу слушају, и тада то захвати и њих. Један несигуран глас се прикључи, па снажан мушки бас. И већ певају многи. И на крају је то величанствен хор. "И сви људи који видеше хваљаху Бога". Сиромашни просјак је изазвао мноштво народа да хвали Бога. Колико хришћана и проповедника се труди да дају иницијативу за ону "праву искру паљења". А мотор неће да упали. У чему лежи прави разлог?
Господе! Учини од нас Ијуде који ће бити напуњени Духом Светим, који шире радост Христовог дела. Амин.