И после три дана нађоше Га у цркви где седи међу учитељима, и слуша их, и пита их.
(Лука 2, 46)
То је предивно! Исус је имао дванаест година, када су се у цркви око њега мудраци и научници његовог народа упустили са Њим у озбиљан разговор, о божанским стварима. То је био сјајан почетак за Исусов животни пут.
А ко је био тај последњи са којим је разговарао у часу свог умирања? Био је то убица злочинац који је био разапет поред Њега. Са духовном елитом је Исус почео – а са злочинцем је завршио. Од истакнутих величина до разбојника! Није ли то потресан пад? Вредно је то пажње – не и за Исуса, већ за оне лукаве и учене Ијуде из храма. Једна Исусова прича може све то да нам појасни. Упоредио је једном царство Божје као велику и свечану вечеру, коју је приредио краљ. Тај краљ је послао свог слугу да позове госте. Они, пак, нису хтели да дођу. Тада је краљ послао поново своје слуге на "раскршћа и путеве", да позову све, који само пожеле да дођу, инвалиде и беднике. Исус је "Божји слуга", који и сада позива на свечану вечеру. Звао је и књжевнике и свештенике у храму. Они су га одбили. Онда је отишао код изгубљених, код разбојника, цариника и грешника. То исто се догађа још и данас. Исус није одређен само за "духовну елиту", већ сви ми, без обзира ко смо, не можемо да живимо и да будемо срећни без Њега.
Господе! Помози нам да не омаловажимо твоју милост! Амин.
365 X ОН! – В. Б.