А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом.
(Мар. 10, 32)
Крст Исуса Христа је као магнет. Исус је на путу у Јерусалим. Ученици су знали да га тамо очекује смртна мржња. И да се не би појавиле празне илузије Исус их на то упозорава: "Они ће ме разапети". Сада су могли ученици још да се повуку. Нико их није приморавао да иду даље. Могли су да се врате свом рибарењу. Они нису морали да иду према крсту, а то нису ни хтели. Страх је надвладао у њиховим срцима. "Чуђаху се и бојаху се". А ипак је после речено "Ишли су за њим". Нису морали, нису хтели. А ипак су ишли. Такав магнет је Исусов крст. Привлачи срца. Добија се утисак, као да је на крају код ученика ипак победио страх, када су се код Исусовог хапшења разбежали и сакрили. Али крст је био јачи. Магнет их није пустио. Сачувана је Петрова посланица. У њој пише: "Који грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо…" (1. Пет. 2, 24)
И од ученика Јована имамо писма. Како је у њима Исусов крст величан: "Крв Исуса Христа, Сина Његовог, очишћава нас од сваког греха…" (1. Јов. 1, 7). Да, Исусов крст је снажан магнет. Ученици су се опирали његовој привлачности. Али на крају је за њих био веома снажан. Ни нама не може да се догоди нешто лепше.
Господе! Опрости нам. Када се опиремо привлачности твога крста. Амин.