14. Јануар

Шта учини нама тако?
(Лука 2, 48)

Овим речима, пуним пребацивања, после дугог тражења, обраћа се Марија свом дванаестогодишњем сину. Нашла га је у храму. "Шта учини нама?" Добила је одговор који није разумела. И тако је морала већ од дванаестогодишњег сина – Исуса да учи, да је он Господар, који нема обавезу да пред нама полаже рачуне.

Марија је морала ово питање да поставља чешће. "Шта учини нама?" Могла је исто питање да постави под крстом, када је видела Исуса да умире а није схватала суштину његове смрти. "Шта учини нама тако?" морају да поставе то питање увек изнова и ученици Исусови, када их њихов Господ води тамним путевима. Тако су се питали хришћани често, када је од њих удаљио своју руку а грех се умножио. Тако су се питали често, када су доживљавали поразе тамо, где су очекивали Исусову победу. Из овог питања увек назиремо пребацивање. Пребацивање на које немамо право, јер је Исус Господар нашег живота. Ово пребацивање ће изостати из реченице – ако станемо под Исусов крст. Овде видимо оног моћног како умире са трновом круном на глави. Онда морамо да поставимо питање: "Господе, Библија нас учи да овде висиш због нас? Шта учини нама тако?" А сада Он одговара: "Видео сам како стојите пред праведним Богом са својим гресима. Ја, пак, имам Ијубави за вас и не желим да одете у пакао. Зато сам уместо вас узео Божји гнев и суд на себе. Носим казну да бисте ви имали мир. Зато сам вам то учинио!" Ко овај одговор чује и узверује му, неће постављати сувишна питања.

Теби припада вечна захвалност, драги Исусе! Захваљујемо Ти за све. Амин.

365 X ОН! – В. Б.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *