"А најпосле, јави се кад њих једанаесторица беху за трпезом, и прекори их за њихово неверје." (Мк. 16,14)
Новозаветна вест о васкрсу шири неописиву радост и неизрециво одушевљење. Али, усред тога, се одједном пред нас појављује ова сцена, слика која нас потреса. Ученици седе задовољни код трпезе. Верујемо да им је пријало. Јер у данима тегобе, једва да су нешто окусили. Али сада је Исус ипак устао! Њихов Господ и Спаситељ је слободан. "То нам свима чини велику радост", говорили су један другом. И тада се одједном појави Васкрснути! Од страха су занемели. Он почиње да им приговара. У грчком језику је за карање реч "онеидизеин", која значи: омаловажавати, приговарати. Та иста реч се појављује у извештају о распећу, када се један од разапетих разбојника Господу Исусу руга.
Многе проповеди су изречене о ускршњој радости, о ускршњој утехи и ускршњем светлу. А овде чујемо о ускршњој љутњи. Исус се љути. Односи се тврдо са својим милим ученицима. Овај гнев је ипак вредан пажње. Могли би да замислимо, да се Исус љутио када се разочарао у своје ученике на Велики петак, за њихово одрицање и грех. О томе не говори ни једне речи. За тај преступ је умро, тај је однео на крст. Сада кара неверу, јер нису веровали Његовим речима. Јер је јасно рекао да ће устати из мртвих. Овде се Бог бори за наше срце кроз велика Исусова дела, али наше тврдо срце то не жели да схвати.
Господе! Ослободи нас од нас самих, да би смо Ти веровали. Амин
365 X ОН! – В.Б.