"Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом."
(Лк. 24,39)
У просторији, где су били сакупљени Исусови ученици, владао је приличан неспоразум. Двојица су управо стигла из градића Емаус и рекли су: "Видели смо Господа!" Да ли је неко разумом могао да прихвати вест, да је неко васкрснуо из мртвих? Одједном овде стоји сам Исус. Ученици су се згрозили. То је искључено. Мислили су да виде духа. У њихов страх, невере и празноверја одзвања Исусова утешна реч: "Ја сам то!" И уз те речи им показује на ране од крста.
Ове речи: "То сам ја!" обара сваку сумњу. Јер колико пута је Исус изговорио ово: "То сам ја!" код Јаковљевог бунара је разговарао са женом о тешким проблемима, о њеним грешним односима са мушкарцима и о правилном мољењу. Жена жели да што пре оконча разговор: "Када дође Месија, објасниће нам сва та питања". А како само поскочи, када јој Исус одговара: "То сам ја!" Ја сам тај, кога сви очекују. У врту Гетсеманском иде у сусрет чети војника: "Кога тражите? Збуњени замуцкују: "Исуса Назарећанина". Добијају снажан одговор: "Ја сам тај" и повлачећи се уназад, падају на земљу. "Ја сам то" говори као сужањ пред судом, када га првосвештеник свечано пита: "Ти си Син Благословљеног?" Његово "Ја сам" је снажна реч Какав ли ће изазвати ужас и радост, када поново дође у слави и каже свету своје "Ја сам" тада ће бити одмах све, све сасвим јасно.
Господе! Призивам Те. Амин