16. Јануар

И сиђе с њима и дође у Назарет.
(Лука 2, 51)

Каква је то била понизност! Непосредно пре тога, Исус је величанствено изјавио да је Бог Његов Отац. Сада иде са својим родитељима у Назарет. Управо у то омаловажавано село о којем се говорило: "Шта може из Назарета да буде добро!" Овде видимо Исуса на путу доле. Назарет је био само етапа. Почетак пута у свету вечности. О Исусу је речено: "Био је на почетку код Бога". Каква понизност је било Његово отеловљење. Библија каже: "Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други Ијуди и на очи нађе се као човек." (Фил. 2, 7) Његов цео земаљски живот је био пут понизности. Великани његовог народа су о Њему говорили: "Овај прима грешнике и једе са њима". У којој понизности се показао Исус, када је својим ученицима чинио услуге које су биле посао робова и прао им је ноге! И на крају је умро понижавајућом смрћу на крсту између два злочинца. То је био најнижи степен понизности.

Можда ће сада неко да искључи пажњу и помислиће: "Шта све то има заједничко са нашим проблемима данас?" Преда мном имам писмо млађе особе која очајава над својим гресима из којих не види излаз. Управо за такве Ијуде се Исус понизио. Имамо божанског Спаситеља који се спушта код грешника до најдубљих дубина. Који се солидарише са грешницима, узима њихову кривицу на себе и ослобађа из сотониних дубина.

Господе Исусе! Наша савест која нас терети нам говори да смо на дну. Захваљујемо Ти за твој долазак. Амин.

 365 X ОН! – В. Б.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *