Устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже; потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше запрегнут.
(Јован 13, 4-5)
Морало је то дуго да траје, јер је сваком ученику појединачно Исус прао ноге. То је важно. Један модеран државник је изјавио: "Морамо да начинимо глобалну стратегију". Тиме је хтео да каже, да би требало да има усредсређену пажњу на цео свет. И Исус је имао глобалну стратегију. Када је висио на крсту, умро је за цео свет. "Јер је Бог толико Ијубио свет, да је свог јединородног Сина дао…" говори Библија. "Бог је био у Христу и измирио је свет са собом". То је велико! И хришћани би требали да размишљају племенито!
Погледајмо на наш свакодневни живот са његовим потешкоћама, проблемима и искушењима. "То је лепо и добро – мислимо ми – да Исус води бригу о целом свету". Ипак, када гледам на своје дане, не налазим никакву везу између великих Божјих намера са светом и мојим малим животом. Јавља се мисао, као да бих требао у мом малом стану да сместим камион.
Зато је прање ногу тако важно. Као да тим чином Исус жели да каже: "Погледај, интересујеш ме ти лично. Теби лично желим да служим. Тебе лично да оперем од твог греха.
Јеванђеље је ствар целог света. Истовремено је и сасвим лична ствар. Библија додуше говори: "Бог је био у Христу и измирио је свет…" И онда одмах наставља – и има на уму сваког појединог: "Измирите се са Богом!"
Господе! Дозволи ми да прихватим твоје понуде: твоје спасење које нудиш овом свету и спасење мени лично. Амин.