18. Јануар

И Исус напредоваше у премудрости и расту…
(Лука 2, 52)

Да, тако нешто што је природно је записано у Библији! Па свако од нас расте и духовно сазрева. За нас је то нормално. Али за Исуса уопште није. Ми смо као у чамцу, који је теран бурним током времена. А Бог је обала. Тај стоји чврсто. А Исус? Библија о њему говори: "Он је био на самом почетку код Бога." Код Бога не постоји појам времена ни старења. Исус је једном напоменуо да познаје Аврама. Тада су се Ијуди узрујали. "То што говориш нема смисла. Немаш још ни тридесет година". Аврам је живео пре хиљаду година. На то је Исус одговорио: "Пре него што је Аврам био, ја јесам". Исус дакле, припада обали која води ка Богу. Не у вртлог времена.

Овде је написано: "Напредоваше у расту". То значи: сам се бацио у вир времена да спасава оне који тону. Тако је то! Ми смо терани и тонемо. Оловна оптерећења кривице нас вуку доле. Ношени смо бујицом и нисмо у стању да са било чиме расчистимо, најмање сами са собом. Један младић је писао опоро: "Назвали су нас полујаким хулиганима. А шта она друга половина? Нико је није приметио… Нико није чуо стењање за криком, потребу помоћи под маском силеџијства". То важи у суштини за сваког човека.Тако смо ношени временом. Изгубљени! Сада се пак нуди Исус Избавитељ да помогне у бујици времена. Умире код свог спаситељског дела. Управо овим нас хоће и може довести до спасавајуће обале – ка Богу.

Господе Исусе! Захваљујемо ти, што си дошао из вечности у ово наше време, да би нас повео у вечност. Амин.

365 X ОН! – В. Б.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *