А Он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у зделу онај ће ме издати.
(Мат. 26, 23)
Две руке су ухватиле два комада хлеба и у исто време су их умочиле у зделу. Била је то рука Исусова и рука Јуде Искариотског. Догодило се то код вечере пре Исусове смрти. Две руке су се сусреле. И у том моменту се догодило нешто страшно. Код Јуде се завршила дуга историја. Одрекао се Исуса и дефинитивно је одлучио да ће га издати. А Исус је у том моменту дозволио Јудин пад. Морамо и овај случај себи да објаснимо: Јуда није безбожан човек. Напротив! Јуда је био Христов следбеник. Годинама је био уз Исуса. Доживео је с Њим величанствене и прелепе тренутке. Сви су у Јуди видели "хришћанина". А њега је Исус пустио да падне. Њега се дефинитивно одрекао. Пун бола је рекао: "Тешко човеку…"
Код Јуде је овом чину предходило поигравање са грехом. Верујемо да се Исус трудио да потпуно задобије душу овог човека. Јер тако лако и брзо се Господ и Спаситељ не одриче ни једног човека. У Јудином случају видимо да и то може да се догоди. То би требали да знају хришћани, који слеђење Исуса не узимају сасвим озбиљно.
Овде се на појединцу догодило то, што се касније догодило јерусалимском народу у већем облику. Годинама је Исус све позивао. Људи су га могли чути. Могли су да оду. Могли су да се врате. У својим срцима су имали разне борбе и размишљања. Одједном је дошао тренутак, када су морали да се одлуче. А тада су се Исуса одрекли! "Разапни га!" Тако су викали.
Господе! Подари нам потпуно обраћење и веру у Тебе. Амин.