…у милости код Бога и код Ијуди.
(Лука 2, 52)
Код ових речи нам некако застане дах! Има много Ијуди који изјављују: "Сретни смо што смо ми нашли милост код Исуса!" То је та "радосна вест" да се у Исусу Христу објавила предивна Божја милост међу нама грешницима.
У нашем тексту је цела ствар окренута наопако. Овде не пише "Људи су нашли код њега милост" већ "Он, Исус, Божји Син, нашао је милост код Ијуди". То је нечувено. Звучи нам то као исмевање. Да ли је Исусу потребно да му Ијуди буду милостиви? А та милост Ијуди, коју су посветили Сину Божјем, није дуго трајала. На крају су га ипак без милости разапели на крст. До дана данашњег су Ијуди у суштини веома немилосрдни према Спаситељу.
Шта то треба да значи да је Исус "нашао милост код Ијуди"? Да ли је Син Божји тако мали и безначајан, као да нас Ијуде просто моли за ту милост и да је срећан ако ту милост код нас Ијуди нађе? Толико се понизио да је примио "облик слуге" а моли да га изволимо примити милостиво?
Не! То Њему није потребно! Ми Њему нисмо потребни! Али пошто нас Ијуби, зна колико је Он потребан нама, моли Он нас да Га заволимо и примимо. Требало би да у овим речима Библије спознамо чудо Божје понизности и Исусове Ијубави. "А који га примише, даде им власт да буду синови Божји, који верују у име Његово". (Јован 1, 12).
Господе! Не желимо да омаловажавамо твоју понизност већ да јој се клањамо. Амин.
365 X ОН! – В. Б.