А Петар иђаше за Њим издалека …да види свршетак…
(Мат. 16, 58)
Погледајте! Посматрач Исусовог трпљења. Везаног Исуса одводе под окриљем ноћи из врта Гетсеманије. А одједном се све одиграва, као у позоришту. На бини дивље сцене смењују једна другу. А Петар је као посматрач сео у гледалиште. Њему се прикључују други гледаоци, који су мање или више били заинтересовани за развој догађаја.
Шта ће сада доживети Петар? Речено је: "Хтео је да види крај овог догађаја". Крај није видео, јер Исусовим заробљавањем је почео догађај, који до дана данашњег није завршен. Исус је био разапет, сахрањен и васкрснут. Заузео је трон поред Оца. Од тог времена Отац преко Духа Светог привлачи грешнике код свог Сина. Тај догађај се наставља у вечност, када ће настати нови свет, у којем ће спашени у вечности хвалити "Јагње Божје".
Петар, не само да није видео крај, који је желео да види – догодило се нешто више – одједном је и сам био укључен у догађај. Био је нападнут од војника. Одрекао се свог Спаситеља и открио је себе као потпуно изгубљеног човека. Када му је васкрснути Исус показао, да је дело крста – дело измирења, узверовао је и постао је сведок Васкрснутог. Не, није дуго остао посматрач. Постао је саучесник. На крају је и сам умро на крсту. Исусово трпљење не подноси посматраче. Нисмо ли укључени као Петар, тада наше срце отврдне. У сваком случају се са нама и у нама нешто догађа.
Господе! Помози да нам твоја смрт послужи за нови живот. Амин.