24. Јануар

У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио.
(Лука 7, 2)

Овде испробава извесни капетан границе своје моћи. То је опоро искуство! Тај човек је био капетан у моћној римској армији. Као окупациони официр, имао је велику моћ. Вероватно да су му многи завидели, јер жеља да човек буде моћан је дубоко укорењена у Ијудском срцу.

Капетан је можда био радостан, што је тако моћан. Из његових речи се то јасно показује "и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде". И још говори даље: "И ја сам, наиме, човек под влашћу", сада већ осећамо како је полако дошао до границе своје моћи. Сада пак спознаје стварну и грозну границу сваке људске моћи: смрт улази у његов дом. Смрт! Овде се завршава свака људска моћ.

Зналац Библије ће се овом приликом сетити стиха, где је такође реч о граници наше моћи. У посланици Римљанима пише: "Не чиним оно добро које желим, већ зло које не желим!" Овде нас Библија лишава свих илузија, показује нам границе установљене смрћу и беспомоћношћу нашег злог срца.

Како би било добро, када бисмо престали да се бранимо од ове тврде спознаје. Са пуном свешћу хоћемо да видимо своје границе. То нас после тера – као капетана у нашем тексту – код оног, коме је "дана сва моћ на небу и на земљи" – код Исуса Христа.

Господе! Ти можеш да нас преведеш преко граница наших могућности, из смрти у живот, из ропства греха у слободу Божје деце. Амин.

 365 X ОН! – В. Б.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *