А слуге и момци беху наложили огањ и стајаху те се грејаху, јер беше зима; а и Петар стајаше с њима и грејаше се.
(Јован 18, 18)
Ватра је грозна и примамљива истовремено. Доживели смо тај осећај, гледајући кућу у пламену. Било је страшно, али привлачно. Пагански Грци су имали причу (сагу) која објашњава ту подељеност осећања, код посматрања ватре. Ватра је наводно, првобитно припадала Боговима, али ју је Прометеј украо. Тако је ватра божанска а ипак на њој лежи проклетство. Тако је то било и са ватром, која је пре Исусове смрти горела у дворишту првосвештеника и грејала је промрзле. Привлачила је Петра: "Па дођи овамо! Не буди тако плашљив, са поверењем се помешај међу безбожничке слуге! Овде је топло и овде ћеш чути најсвежије вести". Петар је ишао и код те ватре се одрекао свог Господа и Спаситеља. Ту је пао и постао је предмет Ијудског подсмеха.
У свету гори много таквих сотонских ватри. На њих је вероватно мислио Петар, када је писао о заведенима: "Јер ако се они који су познајем Господа и Спаситеља Исуса Христа побегли од светске опогањености, па се опет у њих заплићу и подлежу им, онда м је ово последње постало горе од првог". После једног предавања, приступио ми је један младић и признао: "Иступио сам из живог хришћанског круга, када сам добио место у Берлину. Овде ме је привлачило то мноштво светла. И тада сам се одрекао свог Исуса и изгубио сам све". "Пре свега чувај и брани своје срцем, јер из њега излази живот", говори Библија.
Господе! Помози нам у томе и чувај нас. Амин.