27.Фебруар

И одмах петао запева.
(Мат. 26, 27)

Петао је занимљива животиња! Како само гордо корача. Када видим уображене Ијуде, увек помислим "Поносити петао"! Да, петао је у многоме сличан човеку. Јако брзо изгуби своје комично достојанство, када трчи за кокошкама – слика страстима заробљених Ијуди. И тако неразуман петао игра своју улогу у догађају трпљења Исуса Христа. Како је то могуће?

Господ га је употребио, да поправи свога ученика Петра. Неколико сати, пре него што је петао запевао, Петар се хвалисао великим речима, како Господ може на њега да се ослони. Господ му је само одговорио: "Пре него што петао два пута запева, три пута ћеш ме се одрећи". Сада стоји Исус свезан пред судом. Напољу једна служавка потапше Петра по рамену: "Па и ти припадаш овом Исусу"! Петар сав узрујан одбија – зариче се. Мало касније неколико војника понављају исте речи. Уплашен Петар се заклиње и изјављује: "Уопште не познајем овог Исуса!" И одмах запева петао. "И опомену се Петар… Изашавши напоље плака горко". Над самим собом. Библија је пуна таквих примера, када су Ијуди упознали сами себе, свој изгубљени став пред Богом и свој грех. Да ли је за нас куцнуо овај час? Да ли је запевао петао и за нас, да би смо спознали наше лутајуће срце? Ако је тако, онда је то час, када можемо да нађемо Исуса као свог Спаситеља, који нас оправдава пред Богом.

Господе! Покажи нам наше срце. Амин.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *