Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
(Лука 22, 70)
Тамна ноћна сцена. Исус стоји везан пред синедрионом свог народа. Напољу је тамна ноћ, светла мутно светле. Сатима траје саслушање, али ништа није доказано. На крају долази питање: "Ти ли си, дакле, Син Божији"? А сада, као да је свима постало јасно. Исус разговетно одговара: "Да, ја сам Божји Син ". Понавља овде своје раније сведочанство, које је једном изрекао пред целим народом: "Ви сте одоздо ја сам одозго".
Овим сведочанством се пробија јасно светло у свет. Сада не морамо бојажљиво да питамо: "Где је Бог?" Дошао нам је у свом Сину Исусу! Сада Бог није више скривени Бог. Разбијена је стена која је делила његов свет од нашег. "Посетио је и избавио свој народ". Сада не морамо са горчином да питамо, како Бог може да дозволи све патње овог света. Дао је нечувено и невиђено чудо и знамење своје Ијубави. Свога Сина!
Када је Исус дао ово сведочанство сам о себи, повикале су старешине: "Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових". Тако кажемо и ми. Врховни савет је то закључио пред овом Божјом објавом у Исусу. То и ми можемо учинити, али то је ипак грозно! Савет је да примимо овог Божјег Сина, који је дошао од Бога и за нас је умро на крсту. Верујмо у Њега са пуном вољом.
Господе! Хвала ти, што си из твог царства дошао к нама. Амин.