А кад се приближи к Јерихону…
(Лука 18, 35)
Град Јерихон је много доживео. Пре много столећа су га сазидали Хананеји и начинили од њега неосвојиву тврђаву. Када је народ Божји стигао пред овај град, Бог је срушио зидине које су штитиле град. Град са својим грозним идолопоклонством и са својим прљавим гресима, просто је сазрео за Божји суд. Над рушевинама, из којих је још избијао дим, изговорио је војсковођа Израела Исус Навин, грозну реч: "Нека буде проклет пред Богом човек који ће поново да изгради град Јерихон. На првенцу свом основао га а на мезимцу свом поставио му врата". Када буде полагао темељ, изгубиће свог првог сина и када ће сазидати врата, тада ће изгубити најмлађег сина.
Више од четири века касније усудио се Хил из Ветиља да пркоси овом проклетству. Његови синови су умрли, када је Јерихон поново сазидао. Каква тамна сенка је лежала над овим градом. Када је Исус говорио у причи о немилосрдним лоповима, ставио је догађај у јерихонски крај. Тако је Јерихон слика света, проклетог и оптерећеног старим и увек новим грехом. А овом граду се приближава Исус. Да ли ће Ијуди у граду да схватити ко долази и о чему се ради? Само један слепи просјак и један цариник, који се обогатио схватиће тај час милости. Треба да кажемо: "О, како је то жалосно"? Радујмо се да су га ова двојица примила и трудимо се да и ми стојимо уз ту двојицу.
Господе! Дај да твоје муке на крсту прихватим и ја. Амин.
365 X ОН! – В. Б.