И Исус стаде…
(Лука 18, 40)
Једно једино искуство може да обори многе теорије. Колико се само писало и говорило о молитви! У 34. Псалму краљ Давид ставља своје Искуство против свих теорија. "Овај јадник је вапио и Господ га је услишио". То је искусио и краљ Давид. А искусили су то у свим столећима многобројни молитељи. Искусио је то и слепи просјак, који је данима седео поред пута који је водио у Јерихон. Једног дана је туда пролазио Исус. Просјак је одмах почео да виче и моли: "Исусе, Спаситељу, смилуј ми се!" Не би нас изненадило да је Исус једноставно продужио својим путем. А био је у том моменту окружен мноштвом народа. Било је овде много Ијуди који су хтели да му поставе питања, за нешто да га моле. Већина је хтела да га види и чује. Да ли је у том моменту Исус могао да буде задржан од слепог просјака? Вероватно да је у том мноштву око Исуса било и много утицајних лиуди. Не би ли било боље за његове планове да се мало више посветио њима? Не! Читамо: "И Исус стаде и заповеди да га доведу к њему". Овде је неко ко га зове. И тада је Исус стао.
Погледајмо само, какво је то дивно обећање за нас! Смемо да се молимо. Смемо к њему да вичемо! Он нас чује, Он застаје код ојађених. Нико к њему не виче узалуд. Нека и наш глас буде глас оних који могу да признају: "Овај јадник је викао и Бог га је услишио".
Господе! Захваљујемо ти што нас чујеш. Амин.
365 X ОН! – В. Б.