31. Јануар

И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
(Лука 18, 38)

Код читања овога стиха треба рећи: "Стој!" Немојте тако брзо да читате даље. Овде доживљавамо чудо вере. У посланици Римљанима апостол Павле каже: "Јер срцем се верује за праведност а устима се исповеда за спасење". Овај стих у посланици Римљанима тачно описује слепог просјака. Срцем верује у Исуса а гласно то исказује устима.

Сада у радости над овим чудом вере, све сам мало "побркао". Пратимо ствар од почетка. Поред пута за Јерихон седео је слеп човек. Једног дана иде путем велико мноштво Ијуди. Објашњавају. просјаку: "Исус из Назарета пролази". У том тренутку појављује се у срцу слепога човека велико светло. Познаје Света писма. Зна да је у њима обећани Спаситељ – Искупитељ. Добро је упамтио све шта је о томе чуо. Спаситељ треба да дође од Бога и треба да се роди из племена краља Давида и то у граду Витлејему. И о Исусу је много чуо. А када је Исус пролазио, одједном му је било јасно: "То је тај Спаситељ! Исус из Назарета!", мисли он. И већ виче: "Исусе, сине Давидов, смилуј се на мене! Исусе! Месијо! Спаситељу! Помози ми!" Убоги слепац је имао отворене очи, да може да упозна Исуса као Сина Божјег – да га признаје и да га призива.

Господе! Ти ниси макар ко. Ти си наш Спаситељ и ми Те призивамо. Амин.

 365 X ОН! – В. Б.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *