И Исус стаде…
(Лука 18, 40)
Сасвим је разумљиво да, ако пред собом имамо неки важан посао, није нам пријатно ако нас неко задржава нечим неважним. Ако домаћица очекује госте и у великој је журби, с правом се Ијути ако неко жели да јој прича опширне догађаје. Када директор предузећа жури на важан састанак а неко га задржава, брани се: "Човече, сада немам времена".
Овде видимо Исуса Христа на путу да изврши најважније дело, какво се икада догодило на свету: на путу је према Голготи. Тамо жели да скине грехе света. Тамо жели да извојује победу над паклом и смрћу. Тамо жели да изврши дело које се тиче Ијуди свих времена и свих крајева света.
А на овом путу га задржава неки просјак. Седи крај пута и виче на њега. "И Исус стаде". Можда бисмо интервенисали: "Исусе! Ти се налазиш на путу да донесеш искупљење човечанству, не можеш да губиш време са овим бедником". Ми Ијуди данашњице одговорили би смо уместо Исуса: "Драги човече, обрати се центру за социјални рад", али Исус је застао. Питамо се зашто је то учинио. Одговор налазимо у Библији: "Ти си високо вреднован у мојим очима". Толико много наш Спаситељ и Избавитељ вреднује једног човека. Толико много!
Господе! Захваљујемо Ти, што и ми имамо вредност пред Тобом. Амин.
365 X ОН! – В. Б.