Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша.
(Пс. 103, 12)
Чудну слику показује псалмиста. Види јутро и вече као два снажна тркача који без одмора трче један за другим по кружној стази. Сваки сада од њих жели да сустигне оног другог. То им не успева. И сада псалмиста објашњава упоређење: Као што је немогуће да вече сустигне јутро, тако је немогуће да се сустигну моји греси ако ми их је Бог опростио. Величанствена слика којом песник велича опроштење греха.
Опроштење греха нам Бог нуди у Исусу Христу, који је за нас умро на крсту. Морамо ипак да видимо наставак. Речи псалма имају тамну позадину. Где није грех опроштен, тамо ће човека једнога дана његови греси да сустигну. У првој библијској књизи имамо пример о младом човеку који је од властите браће био продат у робље. После много година, мислили су да је њихов грех заборављен. Запала су зла браћа у озбиљне тешкоће. И тада је један од њих изговорио оно шта су сви мислили: "Огрешили смо се према нашем брату Јосифу". Сада их је њихов грех сустигао. Дуго може човек од своје кривице да бежи и своје грехе да пориче, али Бог је праведан и свет. Води рачуна о томе да нас греси сустигну и када би то требало да се догоди на последњем суду. А наш псалмиста говори другачије, јер између мог греха и мене стоји Исусов крст.
Господе! Дозволи нам да тражимо и налазимо опроштење. Амин
365 X ОН! – W. Б.