И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи…
(Лука 18, 40)
Просто видимо пред собом слику, како Ијуди помажу слепом просјаку да устане са пута и како га са Ијубазном брижљивошћу доводе пред Исуса. То су они исти Ијуди који су му пре тога говорили да ћути. Слепи просјак је присутнима ишао на живце, јер је без прекида гласно викао: "Исусе, смилуј ми се!"
Кратко пре тога, то је била узнемирена маса Ијуди. У следећем тренутку то су били људи пуни обзира који доводе слепог човека лекару. Каква промена! Како је то могуће?
И ми можемо да доживимо брзе промене. Био сам сведок, како се неваспитани слуга у хотелу променио у отеловљењу Ијубазност, када је добио велику напојницу. А видео сам и како је дрзак службеник одједном постао Ијуибазан када је видео свог надређеног.
У прочитаном догађају се ништа слично није догодило. Радило се о јадном просјаку. А ипак су зли Ијуди одједном постали милосрдни. Како се то догодило? Када су претећи стајали пред просјаком, Исус је стао међу њих. Исус мења ситуацију. Тамо где Он дође, престају претње и Ијутње. Где Он задобије моћ над срцима, тамо су напуњени Ијубављу и милосрђем. Тако је то било тада а тако је то још и данас. Мржња, претње, нељубазност и хладноћа срца су "дела сотонска". Исус је дошао да разруши дела сотонска.
Господе! Изгради и у нашим срцима своје царство мира и Ијубави. Амин.
365 X ОН! – В. Б.