Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове.
(Пс. 89, 47)
Библија нам увек пружа нове видике! То је стара ствар да човек бива упозорен: имај на уму како је кратак твој живот! Када је у старом Риму победоносни војсковођа тријумфално улазио у Рим, стајао је иза њега роб који је стално говорио: "Мисли на то, да си смртан човек!" А монаси средњег века стављали су на место за клечење опомену "Менто мори" – мисли на смрт.
Када сам се зауставио код нашега текста, пао је мој поглед на другу страну. Тамо сам читао: "Научи нас бројати дане наше да стекнемо мудро срце." Научи нас! Како је необична реч нашег текста. Овде није упућена опомена човеку да размишља о краткоћи живота. Пре бисмо рекли да је ту упозорен Бог. "Помисли како је кратак мој живот". Шта је мислио псалмиста код овакве молитве. Из упозорења то јасно произилази. Био је човек, који је Бога схватао озбиљно, а сада је доживео да је Бог сакрио своје лице пред њим. Сви његови греси као да су се супротставили против њега. Он, који је сам пред собом био тако добар и исправан, мора да призна: "Ти обараш моју чистоћу!" Види само своје грехе и грехе Божјег народа. И над њима Божји гнев. Тако се не може живети. И сада моли, да Бог не дозволи његову смрт пре него што окуси и види његову милост. Жеља му је да се његов кратак живот промени у посуду у којој струји Божја милост.
Исусе Христе! Ти који си пун милости. Немој дозволити да се мој живот угаси пре него што тебе сусретнем. Амин.
365 X ОН! – W. Б.