…а кад Му се приближи, запита га говорећи: Шта хоћеш да ти учиним?
(Лука 18, 40-41)
Слепи просјак сме да искаже своју жељу! И ми би смо пожелели да се нађемо у таквој ситуацији. Шта бисмо желели? Много ћемо сами о себи рећи ако то гласно кажемо. "Шта хоћеш да ти учиним?" пита Исус слепог просјака који је годинама седео крај пута и молио милостињу, не би ли некако преживео. Да је тај човек мислио о Исусу са омаловажавањем, сигурно би рекао: "Господе! Врло ретко се догоди да поред мене пролази мноштво народа. Дозволи ми да сада од њих тражим милостињу. Још ако их на то подстакнеш, учинићеш ми велику помоћ". Да је слепи просјак тако говорио, открио би своју унутрашњост. Показао би да тежи, као већина Ијуди, за брзом материјалном сигурношћу.
Он је желео нешто лепше. Својим исказом нас подсећа на сличан случај из Старог Завета. Бог је питао једног младог човека, краља Соломона, шта жели. Соломон је желео мудро и послушно срце, да би се његов живот допао Богу. На то му је Бог одговорио: "Кад то иштеш, а не иштеш дуг живота, нити иштеш благо, нити иштеш душе непријатеља својих… Ево учиних по твојим речима".
Наше жеље нас издају. Шта желимо у дубини нашег срца? Требало би да желимо оно највеће: Светог духа, који ће нам помоћи да упознамо Исуса Христа, да нас научи да верујемо и да нас духовно потпуно обнови – да од нас начини нова створења.
Господе! Очисти нас! Отвори наше срце за своје дарове. Амин.
365 X ОН! – В. Б.