Видеше дете са Маријом… падоше и поклонише му се.
(Мат. 2, 11)
Ова слика је често приказивана у уметности. Сликаре вероватно привлачи чињеница, да велики, сјајни Ијуди леже у прашини пред немоћним дететом. То је вредно пажње и исплати се да се о томе размишља. Клањали су се детету. То је значило, да су препознали божанство тог детета. Видели су у њему Божје откривење. Када је ученик Петар касније изјавио да је Исус "Син Бога живог", рекао је Исус: "Тело и крв ти нису то објавили, већ мој отац који је на небесима." Дух Свети мора да осветли наше срце ако хоћемо да упознамо Исуса као оног, који је дошао к нама са другог света, из света Божјег.
Мудраци су дошли из света који је био дубоко религиозан. Све религије имају заједничку црту а то је да човек жели да проникне до самог Бога. Све религије имају заједничко и то да ни једна не досеже потпуно до Бога. Када су мудраци дали почаст детету Исусу признали су: то је крај свим религијама у којима човек тражи Бога. Сада је Бог дошао к нама. Тражи нас. Ко то схвата, тај мора и данас на коленима да призна: "Величам силу Ијубави, коју ми је објавио Исус сам…" Мудрацима није сметало приликом признања што су усамљени. Последњу информацију су добили у Јерусалиму. Просто је невероватно да са њима нико није кренуо према Витлејему. Но, то им није сметало да хвале Исуса.
Господе! Дозволи, да припадамо шачици оних, који познају тебе и твоју светлост! Амин.
365 X ОН! – В. Б.