12. мај

"Сад познах да се бојиш Бога." 1. Мојсијева 22:12

Онај који је у Божијој руци постао гибак, тренутачно се повија за сваком Његовом жељом. Баш када је Авраам положио Исаака на олтар и подигао нож да га закоље, Бог гаје позвао да спусти руку показавши му овна кога је требало да принесе уместо свога сина. Ово је могло да постави Аврааму једно ново питање. Како је икако могуће да расуди шта је Божија воља ако му једног часа каже да учини једно, а следећег нешто сасвим друго?

Ако своје мисли привежемо за Божију вољу, онда ће нам наравно, кад Он промени Своју наредбу мисли још увек остати везане. Тада ћемо се питати како је икако могуће остати доследан! За Авраама је, дакако, све било савршено просто и једноставно. Његова тренутачна послушност не треба да мозга него да се узда у Бога у свим околностима, те му није оставила нимало места за збуњеност. Овим нам је дата дивна слика човека који се ослободио себе – човека који се одиста боји Бога.

Извор: КРОЗ ГОДИНУ – Ни То Шенг

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *