"Име ти је уље разлито; зато те љубе девојке." Песма 1:3
Господ Исус је лично Помазаник – Христос. Као слатко и миришљаво уље, Свети Дух објављује и Богу и људима дивоте Његовог светог живота. Чињеница да је слатко уље Његовог племенитог имена о коме се говори розлито, одмах наводи на мисао о смрти нашега Господа.
За Његовим столом ми чинимо нешто више од сећања на ту смрт – ми је објављујемо (1. Коринћанима 11:26). Наше сећање укључује ту смрт, али оно иде и даље од тога – до самог Господа, пошто је рекао: "Ово чините мени за спомен." Већина нас ће се сложити да ништа не подстиче сећање толико колико неки одређени мирис – на пример мирис покошене ливаде – који је повезан са неким дирљивим искуством прошлости. Тако ми размишљамо благодарно не само о оном што је Он учинио, него и о Његовој личности. Девојке не љубе само милост и повластице; оне љубе Особу чије им је Име постало тако слатко.
Извор: КРОЗ ГОДИНУ – Ни То Шенг