15. Април

"За њих посвећујем самога себе, да и они буду освећени у истини." Јован 17:19

Као безгрешни Син Божији, Исус је уживао слободу која превазилази сваку ону коју ми имамо на Земљи. Пуно је тога што не смемо да учинимо или кажемо, зато што смо пуни недостатака и нечистоће, но са Њим то није био случај. Ипак, упркос Своје безгрешности, намерно се уздржавао да не чини многе ствари, иако Му је то било сасвим допуштено; од изговарања многих речи које је законски могао да каже, и од многих ставова које је сасвим оправдано могао да заузме. Ово су били само неки од начина на које је "посветио" Себе, уздржавајући се од много чега што је дозвољено, ради Својих ученика.

То значи да кад је имао посвећење у виду, Господ Исус није мислио на Своје лично посвећење него на наше. Он је ради нас прихватио та ограничења. Супротно од посвећења није грех већ уобичајеност. То значи да чиним оно што је и свима другима обично. Посвећење значи – други могу то да чине, али овом приликом ја то не могу. Посветити себе значи прихватити у свом духу Божија ограничења. Као и са Господом Исусом, ово би често могло да буде ради Других.

Извор: КРОЗ ГОДИНУ – Ни То Шенг

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *