"Узимате удела у божанској природи." 2. Петрова 1,4
НАВИКА БОГАТСТВА
На основу обећања смо судеоници божанске природе. Затим је наш задатак да уз помоћ навика "манипулишемо" божанску природу у нашој људској природи. Прва навика је схватања онога шта нам је Бог ставио на располагање. У реченици: "О, не могу себи то да дозволим" крије се једна од највећих лажи. Врло је непристојно говорити о новцу у природном подручју. Тако је то и у духовном подручју. А ипак говоримо као да нам је наш небески отац ускратио сваку пару! Мислимо да је знак истинске скромности да на крају дана кажемо: "Па, некако сам изашао на крај, али стварно сам се намучио." А у Исусу Христу нам стоји на располагању све благо небеског оца. Он ће користити и последње зрно песка и најудаљенију звезду да нас благослови ако смо му послушни. Шта онда мари ако су спољашње прилике тешке? Зашто да не буду? Ако попустимо самосажаљењу, па се топимо у луксузу беде, искључујемо из свога живота Божја богатства, те ометамо друге да уживају у његовој бризи. Нема горег греха од самосажаљења, зато што скида Бога са престола и уместо њега ставља самосажаљење. Отвара наша уста да изговарају приговоре, па наш живот постаје незасити духовни сунђер. Више ни у чему нисмо привлачни.
Када Бог почиње да буде задовољан са нама, Он ће да осиромаши све у природи привидног богатства, све док не схватимо да су сви живи извори у њему (Псалам 87,7). Ако се Божје величанство, његова милост и сила не показују у нама (не у нашој свести), Бог ће нас позвати на одговорност. "Бог може учинити да у вама обилује сва милост" (2. Коринћанима 9,8). Научи стога да изливаш Божју милост и на друге. Буди одраз Божје природе, па ће његов благослов све време преко тебе доћи и на друге.
БОГУ СВЕ МОЈЕ НАЈБОЉЕ – О. Ц.