"И док их је благосиљао, оде од њих и би вазнет на небо." Лука 24,51
ЊЕГОВО ВАЗНЕСЕЊЕ И НАШЕ ЈЕДИНСТВО
За догађаје у животу нашег Господа после преображења не познајемо неко истоветно искуство. Почев од тог тренутка живот нашег Господа био је у потпуности заступнички. Све до догађаја преображења показао је савршено нормалан живот човека. Иза преображења следе Гецеманија, крст, васкрсење. Све ово је нама непознато. Његов крст су врата кроз која сваки члан људскога рода може да уђе у живот са Богом. Својим васкрсењем има право да даје вечни живот сваком човеку, а својим вазнесењем наш Господ улази у небеса и држи отворена врата за човечанство.
На брду вазнесења се довршило преображење. Да је Исус отишао на небо са брда преображења, отишао би сам. Не би имао ништа више за нас осим прослављене особе. Али Он се не враћа једноставно као Божји Син; Он се враћа Богу и као Син човечији и као Божји Син. Сада, захваљујући вазнесењу Сина човечијег, постоји слободан приступ за свакога равно пред сам Божји престо. Као Син човечији, Исус Христос је намерно у самоме себи ограничио своју свемоћ, свуда-присутност и свезнање. Сада их поседује у апсолутно пуној сили. Као Син човечији Исус Христос поседује пред Божјим престолом сву силу. Он је Цар над царевима и Господар над господарима почев од дана вазнесења па све до данас.
БОГУ СВЕ МОЈЕ НАЈБОЉЕ – О. Ц.