"Да ми да Валак кућу своју пуну сребра и злата, не бих могао преступити речи Господње." 4. Мојсијева 24:13
Само онда кад је Валаам изговорио Божију реч, његове речи су постале пророштво. Говорио је зато што је на њега сишао Божији Дух и независно од свог моралног стања, јер је говорио упркос самоме себи. Бог је, да би објавио Своју реч, користио само човечија уста. Да је Валаам покушао да јој дода своје сопствене мисли и осећања она би одмах престала да буде Божија реч.
Како се само разликује начин на који је Божија реч била објављена кроз Господа Исуса! Раније. Бог је користио људски глас да би ширио Своју реч. Чак и Јован Крститељ, последњи од пророка, није био ништа друго до глас у пустињи. Међутим, када дођемо до Господа Исуса, устаљеност Његове природе нас приморава да о Њему говоримо као о живој Божијој Речи. Кад год је отворио уста – ту се нашла Божија Реч, међутим чак кад их је држао и затворена, жива Реч је још увек била ту присутна у облику Његове личности.
Извор: КРОЗ ГОДИНУ – Ни То Шенг