"Има ли кога да се боји Господа?" Псалам 25,12
ШТА ТЕ ПРОГАЊА?
Шта те прогања? Можда ћеш речи: "Ништа". Али свакога од нас нешто прогања: углавном ми сами себе, или – ако смо хришћани – наше искуство. Псалмиста говори како би требало Бог нас да прогања. Непрекидна свесност живота треба да је Бог, а не размишљање о њему. Божја присутност треба да прогања читав наш живот и изнутра и споља. Свесност детета је толико "прогоњена" његовом мајком, иако дете свесно не размишља све време о својој мајци, да кад год се појави нека несрећа, оно се осећа повезано са својом мајком. Тако и ми треба да живимо и да се крећемо и да имамо своје постојање у Богу (Дела 17,28), на све да гледамо у односу према Богу, јер непрекидна свесност Богу непрекидно избија на површину.
Ако нас Бог прогања, не може ништа друго да се угура, никаква брига, или патња и тескоба. Сада видимо зашто је наш Господ толико наглашавао грех бриге. Како се можемо усудити да будемо толико неверни када је Бог увек око нас? Бити прогоњен Богом значи поседовати делотворну барикаду против свих напада непријатеља.
"Његова душа почиваће у миру" (Псалам 25,13). Ако је "наш живот сакривен у Христу" (Колошанима 3,3), Он ће нам подарити безбрижност у прогонству, неспоразуму, опадању; усред свега. Оробићемо себе чудесних објава његовог непрекидног друштва. "Бог нам је уточиште" (Псалам 46,1) Ништа не може да продре у ово уточиште.
БОГУ СВЕ МОЈЕ НАЈБОЉЕ – О. Ц.