"Још се није показало шта ћемо бити…" 1. Јованова 3,2
БЛАГОСЛОВ НЕСИГУРНОСТИ
Природно је да рачунамо и да предвиђамо ствари и да сматрамо несигурност нечим лошим. Замишљамо да треба стићи до неког краја, али то није природа духовног живота. Природа духовнога живота је да смо сигурни у своју несигурност. Због тога не свијамо нигде своје гнездо. Здрав разум казује: "Када бих био у овој позицији…" Не можемо себе замишљати ни у каквом положају у којем никада нисмо били.
Наравно, то је карактеристика здравог разума. Благослов несигурности је карактеристика духовног живота. Бити сигуран у Бога значи да смо несигурни у свим својим путевима, не знамо шта нам доноси следећи дан. Ово се обично каже са призвуком сете, али би у ствари требало да буде израз очекивања који нам узима дах. Несигурни смо у вези следећег корака, али смо сигурни у Бога. Чим се у потпуности предамо Богу и предузмемо корак који је пред нашим ногама, наш живот ће бити препун изненађења. Када постанемо бранитељи неког одређеног вероисповедања, нешто ће умрети. Не верујемо Богу, верујемо само у исказе свог веровања о Богу. Исус је рекао: "Ако не постанете као деца" (Матеј 18,3). Духовни живот је живот детета. Нисмо несигурни за Бога, већ несигурни у вези онога што ће као следеће урадити. Ако смо само сигурни у своја веровања, постајемо надмени и крути, па око себе ширимо претпоставку да су наши погледи коначни. Али ако смо у правом односу према Богу, живот је пун спонтаности, радосне несигурности и очекивања.
"Верујте и у мене" (Јован 14,1) рекао је Исус, а не "верујте у одређене ствари о мени". Препусти све њему. Просто је величанствено несигурно како ће се појавити, али доћи ће. Остани му веран.
БОГУ СВЕ МОЈЕ НАЈБОЉЕ – О. Ц.