30. април

"Љубав је стрпљива, љубав је добра…" 1. Коринћанима 13,4-8

СПОНТАНОСТ ЉУБАВИ

Љубав није прорачуната, она је спонтана, то јест, она избија на неочекиване начине. По Павловој категорији љубав нема ничег математички прорачунатог. Не можемо рећи: "Сада нећу да помислим никакво зло; вероваћу све." Карактеристика љубави је спонтаност. Не стављамо Исусове исказе пред себе као некакав свој стандард, али када нама располаже његов Дух, живећемо по његовом стандарду а да тога нисмо ни свесни. Гледајући затим уназад, бићемо зачуђени због оне незаинтересованости у вези неког одређеног осећања. А управо је то знак да је постојала спонтаност истинске љубави. Све што има везе са Божјим животом у нама, препознајемо само када гледамо уназад.

Извор љубави је у Богу а не у нама. Бесмислено је да трагамо за Божјом љубави у нашим срцима по природним законима, она се тамо налази само када је "изливена у наша срца по Светом Духу" (Римљанима 5,5).

Ако покушавамо да докажемо Богу колико га волимо, то је сигуран знак да га не волимо. Доказ наше љубави за њега је њена апсолутна спонтаност. Она долази некако сама по себи. Када гледамо уназад не можемо рећи зашто смо неке ствари урадили. Урадили смо их у складу са спонтаном природом љубави у нама. Божји живот се исказује на овакав спонтани начин, јер су извори љубави у Светоме Духу.

БОГУ СВЕ МОЈЕ НАЈБОЉЕ – О. Ц.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *