"Узмите мој јарам на себе…" Матеј 11,19
НАДАХНУТА НЕПОБЕДИВОСТ
"Кога Господ воли, тога и кара…" (Јеврејима 12,6). Како су безначајне наше притужбе! Наш Господ нас доводи до места где можемо имати заједништво с њим, а ми уздишемо и кажемо: "О, Господе, дозволи ми да будем као остали људи!" Исус нас моли да прихватимо један крај јарма – "Мој јарам је лак. Стани упоредо са мном и повуцимо заједно" (Матеј 11,30). Да ли си се тако поистоветио са Господом Исусом? Ако јеси, захвалићеш се Богу за стисак његове руке.
"Немоћноме умножава снагу" (Исаија 40,29). Бог долази и вади нас из наше сентименталности, испод наших бремена претварајући их у подручје слављења. Спознаја Божије силе долази само када узмемо Исусов јарам на себе и учимо од њега.
"Радост Господња је ваша сила" (Немија 8,10). Одакле верници добијају своју радост? Да не познајемо неке вернике, рекли бисмо: "О, он/она нема никаквог терета." Подигни вео. Чињеница да у њима постоји мир и светлост и Божја радост је доказ да је тамо и терет. Бреме које Бог ставља цеди зрневље грожђа па потекне вино. Многи од нас виде само вино. Никаква сила на земљи ни у паклу не могу да победе Божјег Духа у људскоме духу. То је унутрашња непобедивост.
Ако у себи налазиш крик притужбе, ишчупај га заједно са кореном. Позитивни је злочин бити слаб у Божијој сили.