"Који од вас, кад хоће да зида кулу, прво не седне и не израчуна трошкове, да види има ли довољно да је доврши?" Лука 14,28
ГРАДИ ЗА ВЕЧНОСТ
Наш Господ није мислио на трошкове које треба да израчунамо, већ на трошкове које је Он већ израчунао. Трошкови су били оних тридесет година у Назарету, оне три године у јавности, скандал и мржња; најдубља агонија у Гецеманији, и на крају, умирање на Голготи – стожер око кога се окреће све време и сва вечност. Исус Христос је израчунао трошкове. Људи му се коначно неће смејати и рећи: "Овај човек је почео да зида и није био у стању да заврши" (Лука 14,30).
Услови учеништва које је Господ дао у Лука 14,26-27 и Лука 14,33. гласе да су мушкарци и жене, које ће користити у свом огромном грађевинском пројекту, они у којима је Он учинио све. "Ко дође к мени, и не мрзи… не може да буде мој ученик" (Лука 14,26). Тиме наш Господ жели да каже да ће у свом грађевинском пројекту користити само оне који га лично, дубоко и одано воле изнад сваке и најтешње земаљске везе. Услови су строги, али су славни.
Бог ће извршити инспекцију свега онога што градимо. Да ли ће у својој истраживачкој ватри открити да смо на Исусовом темељу зидали неки свој сопствени подухват? У наше време се много гради. Покушавамо да радимо за Бога. И управо се ту крије замка. Зар нисмо схватили да ми никада не можемо да градимо за Бога? Исус нас преузима за свој подухват, у потпуности за своје грађевинске планове (види 1. Коринћанима 3,10-15). Нико нема право да захтева где да га Бог постави.
БОГУ СВЕ МОЈЕ НАЈБОЉЕ – О. Ц.