Ал-Каида (арап. „база“) је назив дат интернационалном савезу исламских терористичких група, које су слабо повезане у организационо-хијерархијском смислу, али негују идентичан систем политичких идеја о потреби враћања фундаменталистичком тумачењу Курана и опредељене су за насилне методе остваривања својих циљева.
Основали су је муџахедински добровољаци који су током 80-их година двадесетог века одлазили у Авганистан да се боре против снага СССР-а. Најистакнутији лидери те глобалне организације су Саудијац Осама бин Ладен и Египћанин Ајман ал-Завахри, али се оснивачем, у теоријском, па и практичном смислу, може сматрати палестински шеих Абдулах Јусуф Азам.
Екстремистички муслимански покрети пре Јусуфа Азама, углавном су били усмерени на локална национално-ослободилачка питања или проблеме либерализације друштва. Он је, међутим, афирмисао принципе формирања идеолошке и парамилитарне инфраструктуре глобализације радикалног ислама. Азам је идеју планетарног џихада развио филозофски, а и лично је, учествујући у рату у Авганистану против совјетске окупације, успешно доприносио регрутовању и обуци муџахедина из целог муслиманског света, постављајући правац за развој Ал Каиде.
Ова мрежа је одговорна за више тешких терористичких напада, као напади 11. септембра 2001., након којих САД покрећу «рат против тероризма» нападом на Авганистану октобру 2001. године, који битно ослабљује и тера њезине чланове из те земље. Након тога ал Каида се реорганизара и спрема на нове нападе.
Ал Каида води корене из времена совјетске инвазије на Авганистан, када се велики број муслиманских бораца из целог света придружио локалном муџахединском покрету отпора, који су највећим делом финансирале Сједињене Државе и Пакистан. Претеча Ал Каиде била је МАК – Служба за потпору (Maktab Khadamāt al-Mujāhidīn al-‘Arab), коју је у Пешавару на авганистанској граници основао Јусуф Азам је с циљем да у рату против неверника и комуниста прикупља финансијску помоћ и организује борбену обуку за добровољце из целог света који су спремни за учешће у џихаду и да дају живот «на Алаховом путу». Према писањима пакистанских медија Осама бин Ладен се, као богаташки син који је био спреман да практично помогне џихад, појавио у Пешавару 1981. године. У оквиру Канцеларије хадамат, он је Азаму био помоћник и ученик и званично се бавио обезбеђивањем путних и смештајних трошкова за добровољце, административним односима са пакистанским властима и другим логистичким пословима. Притом, успостављена је и стална курирска и снабдевачка веза између Пешавара и територија Авганистана на којима су деловале исламске милиције блиске шеиху Јусуфу Азаму. Осама је 1984. основао и специфичну институцију Баит ул-Ансар (Кућа помагача), која је најпре унапредила Азамове потенцијале за потпору долазећим «авганистанским Арапима», а касније је представљала и темељ за формирање посебне милиције, односно међународне мреже Ал Каида. После Азамовог убиства 1989, Осама се као херој вратио у Саудијску Арабију нудећи своје борце за протеривање «неверничких», углавном америчких трупа, које су водећи Први заливски рат за одбрану Кувајта, већ биле стациониране у појединим муслиманским земљама. Међутим, двор у Ријаду није прихватио његове идеје, већ се окренуо својим западним савезницима, а Бин Ладен је чак и протеран и следио је поступак да му се одузме држављанство. Он је, међутим, наишао на добар пријем у Судану, где су, како се сматра и сковани планови за први озбиљан терористички напад (на америчку амбасаду у Танзанији).
Вође ал Каиде тврде да САД и Велика Британија угњетавају муслимане и за врбовање и радикализовање младих муслимана, на руку им иде и америчку инвазију и окупацију Ирака, присуство америчких трупа у исламским земљама и отворена подршка Израелу, против Палестинаца.
И поред чињенице да владајуће структуре у већини исламских земаља осуђују деловање Ал Каиде, и спроводе одређене мере борбе против терориста, значајан проценат јавног мњења у многим исламским земљама даје експлицитну или имплицитну подршку Ал Каиди, и њеном лидеру, Осами бин Ладену.