Анатолије Берестов, Изводи из књиге „Број звери“ I део
Окултизам и окултне методе лечења
Аутор: Антонина Пантелић, Број 974, Рубрика Црква и друштво
У неколико следећих бројева Православља објавићемо изводе из књиге Број звери, оца Анатолија Берестова у којој он у светлу Православља показује истинско лице оних који се баве тзв. „белом магијом“ и свим осталим врстама окултних „наука“, исцелитељства и сличним, водећи хиљаде људи у духовну и физичку пропаст. Књига је објављена 1996. године, у издању Московског подворја Свето-Тројицке Сергејеве лавре, уз благослов Његове светости Патријарха московског и целе Русије, Алексије Другог.
ШТА ЈЕ ОКУЛТИЗАМ?
У последње време, у Русији (а као што знамо, и у Србији, прим. прев.) примећује се необично велика тежња ка окултизму у свим његовим пројавама, па самим тим и према окултним методама лечења. Код нас се, дословно као печурке после кише, појављују разна окултна учења, школе, токови, па међу њима и сатанистички. У Москви је званично регистована „сатанистичка црква“, масонска ложа. У часописима и журналима објављују се рекламе и огласи чаробњака и магова, у којима позивају људе да их посете ради скидања „урока“ и „чини“, ради „исцељења“ свих могућих болести, ради љубавних чини, итд. Издају се окултни часописи (НЛО, Тајна власт, Оракул, Аномалија и многи други), штампа се огроман број књига о магији, чаробњаштву, екстрасензорици, уфологији итд; постоје установе као што су асоцијација „Екологија непрепознатог“, „Међународни институт космичке антропоекологије“, „Међународни институт човекових резервних могућности“, центар нетрадиционалних истраживања „Алфа“, међународно „Друштво древних астронаута“, „Међународна асоцијација психоениосугестологије“, многобројни дијанетички центри, Академија парапсихологије, Академија енерго-информационих наука, уфолошки центри, итд. Сви ти центри, друштва, асоцијације, академије, журнали и часописи баве се „истраживањима“, „праксом“ и ширењем окултних знања међу народом. Шта је, међутим, окултизам?
Ево како Велика совјетска енциклопедија (1974. г, т. 18, с. 348) дефинише реч „окултизам“. Окултизам – од латинске речи оццултус, што значи „тајни, скривени“ – заједнички назив за учења која признају постојање скривених сила у човеку и космосу, недоступних за уобичајено људско искуство, али доступних за „посвећенике“, који су прошли кроз посебну иницијацију („посвећење“) и специјалну психичку обуку. При том се за циљеве ритуала посвећења… сматра достизање виших ступњева спознаје, који отварају приступ за такозвана „тајна знања“. Управо та, такозвана „тајна знања“, налазе се у темељу чаробњаштва и магије, из којих су се на светлости дана појавили екстрсензорика, биоенергетика, уфологија, итд. Током последњих година, окултне науке – екстрасензорика, биоенергетика, уфологија, учење о карми, хипноза, парапсихологија итд. постале су изузетно распрострањене, а посебно међу научном интелигенцијом. У томе су значајну улогу одиграли радови Рериха и Ј. Блаватске на развијању учења Агни-јоге.
Окултна учења долазе нам и са Запада и са Истока, и ова појава је у великој мери повезана са развојем идеолошког и духовног плурализма или, боље речено, сведозвољености, на позадини такозване демократизације друштва. Пред нашим очима врши се страшна духовна агресија уперена против Русије, а превасходно против Православља у Русији, јер је Русија остала стуб и тврђава истинског Хришћанства у свету. Међутим, управо због тога се и улажу огромни напори како би се и изнутра и споља поткопали Православље и Црква. Вероватно да мало ко зна да је још 1994. г. потрошено 150 милиона долара за духовну агресију на Русију, када је у нашу земљу провалио поток разних антиоправославних проповедника који су затим почели да стварају разне секте и школе, па међу њима и окултне – школе екстрасензорике, магије, уфологије, астрологије, итд. С друге стране, распад нашег система здравствене заштите (који је некад сматран најбољим у свету), немогућност бесплатног добијања висококвалификоване медицинске помоћи (која је постала предмет трговине, и то врло уносне), високе цене многих неопходних лекова, недостатак појединих лекова у апотекарској мрежи, појава великог броја екстрасенса, магова и чаробњака који нуде релативно јефтину помоћ и, најзад, религиозна неписменост становништва, довели су до процвата окултног исцелитељства, којем теже многи неверујући или маловерни људи.
Однос наше Цркве према окултном исцелитељству је изичито негативан. Сагласно правилима св. Василија Великог, људи, који се баве чаробњаштвом, подложни су истој црквеној казни као и убице.
Према правилима VI Васељенског сабора, људи који су потражили помоћ чаробњака, подлежу шестогодишњој епитимији, исто као и гатаре или израђивачи талисмана. Они, који су огрезли у тим делима и не одвраћају се од њих, бивају одлучени од Цркве.
Стари завет је веома строг према чаробњацима, гатарима, врачарима, тј. према представницима окултних наука. У Законима поновљеним (или Петој књизи Мојсејевој), каже се: „Када уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дела оних народа. Нека се не нађе у тебе који би водио сина својега или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар, ни који пита мртве. Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за такве гадове тера те народе Господ Бог твој испред тебе. Држи се сасвим Господа Бога својега“ (5Мојс. 18,9-13). У Књизи левитској (или Трећој књизи Мојсејевој) је речено: „Не обраћајте се к врачарима и гатарима, нити их питајте, да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш„ (3Мојс. 19,31) и „А ко се обрати к врачарима и гатарима да чини прељубу са њима, окренућу лице Своје насупрот њему и истребићу га из народа његова. Зато се освештавајте и будите свети, јер сам Ја Господ Бог ваш„ (3Мојс. 20,6-7). Најзад, у Књизи изласка (или у Другој књизи Мојсејевој), каже се: „Вештици не дај да живи“ (2Мојс. 22,18), а у Књизи левитској се особито отворено и строго говори о људима који се баве окултизмом: „Човек или жена у којима би био дух врачарски или гатарски да се погубе, камењем да се заспу, крв њихова на њих“ (3Мојс. 20,27).
На тај начин, у Старом завету је однос према људима који се баве врачањем, бајањем, чаробњаштвом и гатањем по звездама (астролозима) и сличнима, тј. према онима који се баве окултним наукама, потпуно јасан и врло строг, и иде чак до њиховог погубљења. О онима који се чаробњацима обраћају за помоћ, каже се: „А ко се обрати к врачарима и гатарима… окренућу лице Своје насупрот њему и истребићу га из народа његова“ (3Мојс. 20,6). Из онога што ћемо у наставку говорити видеће се да они, који се за помоћ обраћају чаробњацима, маговима, шаманима или екстрасенсима уистину почињу да страдају, и духовно и телесно, све до потпуне пропасти. Многи људи, који се занимају за НЛО или „ванземаљце“, такође трагично окончавају своје животе. Тако се у животу остварују библијске речи: „Окренућу лице Своје насупрот њему и истребићу га из народа његова“.
МЕТОДЕ ОКУЛТНОГ ИСЦЕЉЕЊА
По чему су тако застрашујући окултни методи исцељења? Хипноза, екстрасензорика, врачање и кодирање користе методе насилног деловања на човекову психу, гушећи његову вољу и програмирајући понашање људи по туђој вољи – вољи хипнотизера, екстрасенса, чаробњака, итд. Делујући на човекову подсвест, они у ту подсвест уграђују своје програме понашања и мишљења. Тај програм, продирући у свест, одређује понашање, поступке, па чак и човеков начин размишљања. Човеку се чини да поступа по својој вољи, по својим жељама. У ствари, он извршава вољу другог човека, другог духа. Тако насилно деловање ограничава човекову личност, паралише његову вољу, мења понашање, па чак и мишљење. Човек, на неки начин, постаје биоробот, у њему се убија лик (образ) Божји.
Лик или образ Божји носи у себи сваки човек, ма колико да је лош, и ма колико да је пао. Лик Божји се састоји у томе што човек има оне особине, које су својствене Богу: разум, слободну вољу, бесмртну душу. Када човеку одузимају његову и намећу му своју вољу, мењајући тиме човеков начин мишљења и понашања, окултисти се изругују лику Божјем, умањују га и човекову душу потчињавају себи.
Сагласно учењу Светих Отаца Цркве, човек може да поступа по својој вољи, по вољи Божјој и по вољи демона, која му се у датом случају намеће преко посредника – чаробњака, екстрасенса или хипнотизера.
Екстрасензорика, биоенергетика, чаробњаштво и магија корачају искуственим путем, упркос забрани Цркве и Светог Писма, залазећи у духовни свет и постижући одређене резултате у лечењу. Међутим, екстрасенс и чаробњак улазе у духовни свет својом грешном, неочишћеном душом и сасвим је природно што они у свету духова могу да опште само са светом негативних (демонских) сила.
————————————
О ПИСЦУ
Јеромонах Анатолије Берестов је доктор медицинских наука, професор на катедри дечје неуропатологије на Руском државном медицинском институту. Руководио је Рехабилитационим центром за инвалиде, пострадале од дечје парализе. Већ више година отац Анатолије проучава начин на који бављење магијом и окултним наукама, лечење код магова и екстрасенса“, али и опчињеност телевизијом и компјутерским играма, доводе не само до нарушавања психе, него и до неизлечивих психичких болести.
————————————
„Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети“, речено је у Јеванђељу. Окултисти продиру у духовни свет, а да претходно нису очистили своје душе покајањем и, уопштено, чине то на грешан начин, упркос забрани Цркве.
Православље нема за свој циљ задобијање било каквих натприродних способности, него као свој циљ поставља очишћење душе од грехова, а кроз покајање, молитву, пост, уздржање, творење добрих дела, кроз љубав према Богу и према људима.
У основи хришћанског живота налазе се љубав и вера, добра дела, аскеза (пост и уздржање). Хришћански пут води кроз морално усавршавање („Будите савршени, као што је савршен Отац ваш небески“), а не кроз вежбе којима се развијају натприродне способности без очишћења душе (без покајања), љубави и творења добрих дела. Такав пут је опасан и погибељан.
Савршена љубав доводи до смирења, а смирење је – „антигордост“. Када је горд, човек је свестан себе као савршеног, великог и најбољег међу људима, као најмоћнијег. Окултизам, међутим, развија у људима тежњу ка власти над другима, односно, развија гордост, која је почетак и крај сваког греха. Због гордости је пао Денница-ђаво, први људи на земљи, Адам и Ева, сагрешили су управо због тога што су се саблазнили гордошћу. Змија, у чијем се обличју скривао ђаво, сугерисала је Адаму и Еви: „Зна Бог да ће вам се у онај дан када окусите од њега (тј. од плодова дрвета познања добра и зла) отворити очи, па ћете постати као богови…“ (1Мојс. 3,5). Ето у чему је суштина греха – непослушност и гордост: бићете као богови.
Отуда следи да се Бог гордима противи, а да смиренима даје благодат.
Продирање у духовни свет без моралног очишћења и покајања, продирање које се извршава посредством физичких и духовних вежби, доводи до развоја гордости, а често таква гордост доводи човека до тешких психичких болести и потискује лик, образ Божји у њему.
Хришћански пут је усмерен ка развоју лика Божјег и Божјег величања. То је пут ка избављењу од робовања греху. „Познајте Истину, и Истина ће вас ослободити“, речено је у Јеванђељу. А шта је Истина? Истина је Господ Исус Христос, Који је рекао: „Ја сам Пут, и Истина, и Живот“. То значи да ми тек у богопознању задобијамо прави пут, познајемо Истину и задобијамо Живот. Изван Бога – тога нема. Окултизам нас изводи на пут без Бога, који није нити истинити, нити пут живота.
„Познајте Истину, и Истина ће вас ослободити“. Ослободити од чега? Може ли човек да буде слободан у овом свету, који лежи у греху и злу? У овом свету, човек је изложен утицајима разних природних, биолошких, физиолошких, јуристичких, социјалних, економских, моралних и духовних закона. Он не сме да наруши ниједан од тих закона, јер ће у противном строго одговарати због његовог нарушавања. Од чега познање Истине ослобађа човека? Од творења греха! Значи, кад позна Истину (Бога), човек постаје слободан од творења греха. Апостол Јован Богослов је рекао: „Сваки који у Њему (у Богу) пребива, не греши“ (1Јн 3,6). Ето у чему се састоји човекова истинска слобода!
Ослобађајући се греха, човек побеђује своју природу, тј. биолошке законе. Ми знамо да многи хришћански светитељи нису били ожењени, односно да су живели у потпуном уздржању, да готово нису спавали, да су се много молили и да су врло мало јели (на пример, једну просфору или један двопек на дан). И управо су у аскези, у вери и у љубави према Богу и људима, „побеђујући природни поредак“, многи од њих задобили благодат Божју и били у стању да исцељују, да чине чуда.
Окултисти иду сасвим другачијим путем – путем посебних тренинга, без очишћења душе и тела од грехова. Тим тренинзима они у себи развијају натприродне способности, које има сваки човек, или их, пак, добијају од ђавола.
Без посебног духовног напора и моралног усавршавања, човек непосредно добија плодове свога труда – „исцељења“, предсказања догађаја (видовитост), утицаја на догађаје, „поправљање“ човекове судбине и сл.
У Хришћанству, циљ живота није развијање или стицање натприродних способности, него стицање, тј. задобијање Духа Светога, према речима светог Серафима Саровског. Хришћанство је пут ка стварању нове твари у Христу (апостол Павле). То се на догађа у окултизму. Због тога окултисти не дејствују благодаћу Божјом, него делују посредством света негативних духовних сила – посредством света демона. То доводи до тешких, а повремено и трагичних последица.
Превод са руског језика
Антонина Пантелић