Осама бин Мухамед бин Авад бин Ладен (рођен 10. марта или 30. јула 1957. године), познатији као Осама бин Ладен, је саудијски мултимилионер (члан веома богате породице Бин Ладен) и вођа Ал каиде, милитантне исламистичке организације која је извела више терористичких напада широм света. ФБИ га је 1999. поставио међу десет најтраженијих осумњичених због његове умешаности у нападе на америчке амбасаде у Кенији и Танзанији 1998. године.
Мало тога се зна на Западу о његовом животу. Наследио је животни успех од свога оца, који је поседовао градитељску компанију, која је просперисала кроз блиске везе са саудијском краљевском породицом.
Бин Ладен је дошао у међународну пажњу 1980-тих у Авганистану због своје улоге у авганском отпору против совјетске окупације. Совјетски Савез је извршио инвазију на Авганистан 1979. Током младости Бин Ладен је пролазио кроз исламска фундаменталистичка учења, и гледао је на совјетску инвазију као на неопростиву агресију на муслимане. Да помогне отпор, Бин Ладен је осигуравао новац и помоћ, градио кампове за обуку, и доводио велики број добровољаца из арапских земаља. 1988., при крају рата Бин Ладен, заједно са Египћанином Ајманом ал-Завахријем оснива Ал Каиду (арапски – база), организацију која, према америчким званичницима, повезује и координира исламске фундаменталистичке групе широм света.
Након Заливског рата чињеница да се америчке снаге налазе на исламском тлу и потпора Израелу потичу га на организовање тешких напада против Запада. Након напада 11. септембра 2001. америчке су снаге покренуле Рат против тероризма који је избацио терористе из Авганистана и срушио талибанску владу која је подржавала Бин Ладена. Након тога ал Каида се реорганизује и спрема за нове нападе.
Његова породица га се јавно одрекла 1994. године, непосредно пре него што је Саудијска Арабија поништила његово држављанство и неколико година пре напада на Њујорк 2001. године.