Проучаваћемо људски род. И овде, коначну реч морамо потражити у Библији – а не у сопственом суду, знању или захтевима.
Најпре, да размислимо укратко о неким исконским питањима:
Одакле потиче људски род? Постоје два погледа на ово питање: људски и Божји, како га налазимо записаног у Библији.
Неки људи тврде да си производ природне еволуције – мислећи при томе да си се временом развио из неког нижег облика живота. Библија каже да су људска бића непосредна Божја створења. Створитељева Реч каже да те Бог створио. Ниси настао случајно, већ са одређеном сврхом.
Када је Бог створио човека, био је врло задовољан (Постање 1,27). Он је човека створио независно од свих осталих створења. О људима које је створио, говори као о онима «које створих ја себи на славу, које саздах и начиних» (Исаија 43,7). Ово су Божје речи.
Пошто је створио људе, Бог им је дао две повластице. Једна је била да владају свим створењима. «… Па нека има он власт над рибама морским, и над птицама небеским и и над животињама и над целом земљом, и над свим гмизавцима који гамижу по земљи», рече Бог (Постање 1,26).
Друга повластица за људе, била је слобода избора. Ниси створен попут робота или дела неке машинерије који се креће без своје воље и иницијативе. Створен си слободан да изабереш Бога или зло, јер си начињен по слици Божјој.
Може те изненадити да си, упркос свим гресима и недостацима, створен на слику Божју. Као што је записано у Библији, «Начинимо човека по обличју и по прилици нашој (Божјој слици), себи слична … И Бог створи човека по обличју своме; по обличју Божјему створи га» (Постање 1,26 и 27). То је оно што издваја човека од других створења као што су птице, животиње и рибе. Бог ти је дао вољу коју можеш да употребиш, интелигенцију да размишљаш, осећања да осећаш.
Ово нас доводи до следећег питања у проучавању људског рода: Какав је човек?
Сазнали смо да је човеку дат избор. Који је био човеков први избор?
У Библији читамо (Постање 3,1-19): «Змија беше најлукавија од свих животиња пољских које створи Господ, Бог. И она рече жени: Је ли баш казао Бог: Нећете јести са свакога дрвета у врту? Жена одговори змији: Ми једемо плод са свих дрвета у врту; само за плод с дрвета усред врта казао је Бог: Не једите га и не дирајте у њ, да не умрете.
Тада змија рече жени: Нећете ви умрети; него Бог зна да ће вам се у онај дан у који окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови, познајући добро и зло.
Жена виде да је плод на дрвету добар за јело и леп на поглед, и да је драгоцен за отварање разума, и она убра плода с њега и окуси, па даде мужу своме, који је код ње био, те и он окуси.
Њима се тад отворише очи, и они познаше да су голи, те сплетоше лишћа смокава и начинише себи појасе.
Тад чуше глас Господа, Бога, који пред вече иђаше по врту, и човек и жена његова сакрише се од лица Господа, Бога, у дрвеће у врту.
Али Господ, Бог, зазва ћовека и реће му: Где си ти? Човек одговори: Чуо сам глас твој у врту, и уплаших се, јер сам го, па се сакрих.
А Господ, Бог, рече: Ко ти каза да си го? Да ниси јео с оног дрвета, с ког сам ти забранио да једеш?
Човек одговори: Жена коју си поред мене поставио даде ми с дрвета, те једох.
Господ, Бог, рече жени: Зашто си то учинила? – А жена одговори: Змија ме заведе, те поједох …
А жени рече: Теби ћу умножити муке трудноћа твојих; у боловима ћеш децу рађати а жеље ће те твоје вући к мужу своме, али ће он над тобом власт имати.
И рече човеку: Што си послушао глас жене своје и окусио с дрвета за којег сам ти дао ову заповест: Не једи с њега!, земља ће бити проклета с тебе. С муком ћеш се од ње хранити свих дана века свога; трње и коров ће ти рађати, и ти ћеш јести зеље пољско. Са знојем лица свога најешћеш се хлеба, долке се не вратиш у земљу од које си узет; јер си ти прах и у прах ћеш се вратити.»
Полако и пажљиво прочитај догађај приказан у овом одељку. У њему ћеш пронаћи одговор на питање: који је био човеков први избор? Какав је човек?- Да ли разумеш његово значење? Ако не, требало би поново да га прочиташ. Библија јасно говори да је човеков први избор био грех. Када је стављен пред кушњу, слободу воље је искористио да сагреши. Човек се сакрио пред присуством Божјим. Издао је Божје поверење. Зар не чинимо исто, ти и ја?
Шта се затим догодило? Наступила је смрт као резултат човековог греха. Бог је свет, и због тога не може да пређе преко греха; мора да га осуди. Од тог првог греха, сви људи се рађају грешни, предодређени да умру. «Гле, у безакоњу се ја родих, у греху сам мајке своје зачет.» (Псалам 51,7)
Сада је време да поставимо још једно питање: Куда иде човек? Другим речима, које је твоје коначно одредиште? Као што смо већ видели, човек (ти) је сагрешио. А исход греха је била смрт. Дакле, сви људи треба да умру. Ово је судбина свих људи, укључујући тебе и мене. Библија каже, «Јер је плата за грех смрт» (Римљанима 6,23). Но, исти стих такође каже да је «дар Божји -живот вечни у Исусу Христу, Господу нашем».