„Да Винчијев код“ је роман који је написао амерички писац Ден Браун. Роман је издат 2003. године. Био је светски бестселер са преко 36 милиона одштампаних примерака (до августа 2005. године) и преведен је на 44 језика, укључујући и српски.
Спајањем елемената детективског романа, трилера и романа о завери, прича је заинтересовала многе људе. Наиме, ради се о објашњавању разних теорија о легенди о „Светом гралу“ − пехару тајне вечере и улози Марије Магдалене у историји хришћанства – теорије које хришћани сматрају јеретичким и које су критиковане као историјски нетачне.
Књига је други део трилогије књига која је почела Брауновим романом из 2000. године који се зове „Анђели и Демони“ у којем се читаоци упознају са главним јунаком Робертом Лангдоном. Новембра 2004. године, „Рендом Хаус“ је издао специјално илустровано издање књиге са преко 160 илустрација.
Од момента појављивања је књига изазвала многе реакције, али кад је тираж почео да се приближава броју од 40 милиона примерака многи су осетили да су закинути за свој део.
Прво је писац Луис Пердју тужио Брауна да се у "Да Винчијевом коду" налазе елементи из његових романа „Божја ћерка“ и „Да Винчијева заоставштина“. Тражио је 150 милиона долара одштете, прекид дистрибуције књиге и снимања филма са Том Хенксом у главној улози. У августу 2005. се тужба одбацује.
Следећа тужба се покреће 27. јануара 2006. године када Мајкл Бејџент и Ричард Ли туже Брауна да је плагирао њихов хит „Света крв свети грал“ из 1982. године.
Према Броњну, Исус Христ је био човек, а не Бог како Библија тврди, и зато се за мене овде завршава интерес за ову књигу.
Јер Свето Писмо нас упозорава у 1. саборној посланици апостола Јована богослова 1, 22-23:
"Ко је лажљивац осим онога који одриче да Исус није Христос? Ово је антихрист, који се одриче оца и сина.Који се год одриче сина, ни оца нема; а који признаје сина, и оца има."
И у 5,20:
"А знамо да син Божиј дође, и дао нам је разум да познамо Бога истинога, и да будемо у истиноме сину његовом Исусу Христу. Ово је истини Бог и живот вјечни."