Херман Хесе

Херман Хесе (нем. Herman Hesse; 2. јул 1877. – 9. август 1962.), немачки писац,
добитник Нобелове награде за књижевност 1946. године.
Писао је лирске песме, новеле и романе. У почетку свог стварања био је романтичар,
у прозним делима под утицајем психоанализе и оријенталне мудрости.
У Хесеовим делима јасно је уочљиво његово занимање за егзистенцијалне,
духовне и мистичне теме и велики утицај будистичке и хинду филозофије.
Његова најпознатија дела су Степски вук,
Сидарта, Игра стаклених перли.

Рођен је у граду Калву, Виртемберг, 1877. године а  умро је у сну у Монтањоли 9.августа 1962.  у својој 85. години.

Као антимилитариста и пацифиста, јако се успротивио Првом светском рату.
1922. године емигрирао je у Швајцарску,
1923. је постао швајцарски држављанин.
Његова осећања која се тичу рата изражавао је у многим својим књигама.
За време Другог светског рата, нашао се се у чудним околностима.
Немачки пропагандиста Јозеф Гебелс у почетку је штитио његове књиге,
и као резултат Хесе је могао да објављује своја дела.
Међутим, када је захтевао да одређени делови његовог романа Нарцис и Златоусти
који се тичу погрома остану недирнути, нашао се на нацистичкој црној листи. Ипак,
успео је да избегне Други светски рат и скрасио се у Швајцарској.

Као и многи његови ликови, Хесе је у току свог живота имао много проблема са женама.
Његов први брак са Маријом Берноули, са којом је имао троје деце, завршио се трагично,
тако што је његова жена ментално оболела. Његов други брак са певачицом Рут Венгер,
трајао је веома кратко, а највећи део времена провели су одвојени једно од другог.
То је довело до дубоке емотивне кризе, Хесе се повукао у себе и избегавао социјалне контакте,
што је описао у свом чувеном роману Степски вук. Ипак,
његов трећи брак са Нинон Долбин Ауслендер, 1895. – 1966.,
трајао је до краја његовог живота.
Своју трећу жену споменуо је у књизи Путовање на исток (Die Morgenlandfahrt).
У тој књизи описује један трек људи који у једној другој димензији путује кроз свет и универзум у потрази за смислом живота.
Кад сам то читао као младић, док још нисам био упознао Господа Исуса Христа, могао сам се одмах идентифицирати с тим "путовницима на исток".
У својој милости Господ ми је, неколико година касније, послао једну непознату особу,
у центру града, која ми је без разлога поклонила књигу са насловом "У потрази".
Знао сам да то није случај и кад сам прочитао ту књигу сазнао сам да је Господ Исус Христос
пре више од 2000 година платио за све моје грехе које сам икад учинио.

"Знајући да се пропадљивијем сребром или златом не искуписте из сујетнога својег живљења, које сте видјели од отаца;
Него скупоцјеном крвљу Христа, као безазлена и пречиста јагњета;
Који је одређен још прије постања свијета, а јавио се у пошљедња времена вас ради,"
(Прва саборна Посланица Апостола Петра 1,18-20)

Одмах сам пао на моје лице да му се захвалим за те муке и за такву љубав.
Разумео сам да ме Он више воли него ја самог себе, јер је себе жртвовао за мене.
Касније сам кроз Свето Писмо још сазнао да је Он исто веч платио за све моје грехе које чу икада још учинити у будућности.

"Ово писах вама који вјерујете у име сина Божијега, да знате да имате живот вјечни и да вјерујете у име сина Божијега."
( Прва саборна посланица светога апостола Јована 5,13 )

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *