Интернет је глобална рачунарска мрежа. Пре свега, појам интернет значи мрежа унутар мреже,
или интернконекција између више рачунара. Структурно постоје мале мреже које се међусобно везују,
и тиме чине ову структуру. Интернет се све више назива глобалном мрежом информација
(велика интернационална-глобална база података). Број рачунара на интернету се тренутно процењује на око 150.000.000.
Количина информација коју ти сервери поседују је огромна, и тешко је проценити и приказати реално колика је она заиста.
Већ од првих дана па све до данас, Интернет је прославио много „рођендана“,
али који је прави тешко ће се сложити и најбољи познаваоци историје информатике.
Неки тврде како је то 1961. кад је др. Леонард Клајнрок на универзитету MIT први пут објавио рад о packet-swiching технологији.
Неки наводе 1969. годину као годину рођења Интернета јер је тада Министарство одбране САД-а одабрало
Advanced Research Project Agency Network, познатију као АRPАNЕТ,
за истраживање и развој комуникација и командне мреже која ће преживети нуклеарни напад.
Седамдесете године донеле су неколико веома важних открића која су обележила развој Интернета каквог данас знамо,
а потом се догодило и одвајање АRPАNЕТ-а из војног експеримента у јавни истраживачки пројект.
Вероватно је најважнији тренутак био 1983. кад је тадашња мрежа прешла са NCP-а (Network Control Protocol)
на TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), што је значило прелазак на технологију каква се и данас користи.
Протоколи су стандарди који омогућавају комуникацију рачунара путем мреже, а 1983. године мање од 1000 рачунара
је било спојено са АRPАNЕТ користећи релативно примитивни Нетворк Контрол Протокол,
који је упркос многим ограничењима, био употребљив у малим мрежама, и није био довољно флексибилан за ширу употребу.
Како се АRPАNЕТ експоненцијално повећавао, видело се како је потребан општији приступ комуникационом протоколу
како би могли бити удовољени све већи захтеви и стварана све компликованија мрежа рачунара.
Винтон Церф који је са Робертом Каном створио TCP/IP протокол, једном је рекао:
Створили смо протокол који ће се користити и у великом мрежама с великом бројем рачунара,
протокол који ће носити Интернет будућности, што је значило да мора бити флексибилан
како би различите мреже могле функционисати у заједничком окружењу.
Наиме већ је тада било јасно како ће Интернет бити велика мрежа састављена од великог броја мањих мрежа.
Али тада је прелаз на TCP/IP био контраверзан: неки делови информатичке заједнице желели су прихватање других стандарда,
а највише се помињао Open System Interconection Protocol.
АRPАNЕТ је пре службеног прелаза на TCP/IP у неколико наврата искључио NCP пренос података како би уверио
„неверне томе“ да се NCP може искључити по жељи.
Винтон Церф и Роберт Кан почели су рад на новом протоколу пуно пре 1983. године,
тачно 10 година раније јавила се идеја о новом протоколу, а следећих година су се развијали и усавршавали детаљи протокола
који ће променити историју. Имплементација TCP/IP-а у тадашње време и оперативне системе трајала је скоро 5 година,
док је на АRPАNЕТ било спојено око 400 рачунара. Ситуацију је поједноставио детаљ што су многи рачунари користили
Packet Radio и Packet Satellite које су већ неколико година радиле са TCP/IP протоколом.
Интернет у Југославији (Србији) појавио се у фебруару 1996. године када је национална академска мрежа
преко провајдера BeoTelNet-а спојена на Интернет. Исте године почињу с радом први домаћи комерцијални провајдери.
Тренутно у Србији преко 900.000 људи користи Интернет. Приступ Интернету је углавном из куће (63%)
и радног места (23%), док приступ из интернет кафића чини занемарљивих један одсто.
Већина рачунара у Србији још увек се на Интернет позвезује путем телефонске линије – тзв. "Дајл Ап" (Dial Up) приступ,
путем кабловског Интернета на светску мрежу се повезује око 60.000 корисника, а преко АДСЛ-а око 65.000 корисника.
Примена нових технологија и повећање капацитета у сферама АДСЛа и кабловског Интернета, као и спорадично
снижавање цена учинили су широкопојасну (енг. broadband) везу доступнијом и траженијом, те је с тога приметан месечни раст АДСЛ корисника
који износи око 20% месечно, као и раст корисника кабловског Интернета око 15% месечно.
Бежични Интернет је осредње заступљен. Број корисника који се на Интернет повезују на овај начин је пар хиљада.